Дело

68 Д Е Л 0 специјални Штумпфов доказ, који он изводи пз двостраности површине, за тродимензионалност простора опажања,14 пошто он на крају крајева само нонавља овај исти факат.15 Као што се из овога извођења види, ја се слажем, премда из других разлога, са Липсовим мишљењем о овом другом Штумпфовом доказу: овај Штумпфов доказ је потпуно нетачан јер се оснива на једној предпоставци, која би учинила опажање дубине немогућим, кад би била тачна. Трећи математички доказ, који Штумпф наводи за опажање димензије дубине гласи: „Представљена површпна као и наша представа простора у опште, односи се у свпма својим деловима на извесан природнн центар, овај пак лежи ван ње. Дакле новршина лежи у дубини“.16 Оно што Липс износи протпв овог Штумпфовог доказа нема много важности. Његове се примедбе своде на крају на то да би тај центар могао лежати такође и у самој површини, у ком случају он за собом не би повлачио никакву дубнну.17 Запста би тако било кад би онај центар лежао у површини. Али баш то није случај. Он лежи потпуно ван ње, јер се површина коју ми опажамо налази пред нама, т. ј. опа је положена на извесном одстојању од наше главе. Али вели се да се наша глава, односно око, не опажа. Пстина је да се онп не онажају у том смислу у ком је то случај са спољним телима, која леже у бојним површинама пред њима, али ипак се они у извесном смислу опажају, пошто се иначе у њих не би могао ставити онај центрум нашега виднога простора, који према искуству лежи ван опажене новршине. Баш и кад бисмо допустили да први математички доказ не важи, баш дакле и кад бисмо допустилп да једна изломљена односно крива површина може постојати за себе, овај би трећи одн. други математички доказ али не п за његове (бојне) граничне површпне, пошто се иза њпх не опажају никакве друге површине. Пошто је простор нашег опажања заиста тродимензионалан и пошто у њему свака опажена површпна (изузев граничнпх површина) у горњем смислу има две стране, пије онда чудо што смо ми тако навикнути да ову двојност суседних површина саме средње површпне сматрамо као двојност њенпх страна, што се очевидно математичкп не може да оправда. 14 н. н. М. стр. 179. 15 II Липс налази да је овај Штумпфов доказ тродимензионалности простора нетачан (н. н. М. стр. 99, 100.). 16 н. н. М. стр. 179, 80. 17 н. п. М. стр. 100.