Дело

0 ОПАЖАЊУ ДУБИНЕ 69 био сам довољан да нужност опажања димензпје дубине стави ван сваке сумње. Ми сматрамо дакле да је овај Штумпфов доказ апсолутно тачан и доцније ћемо га још појачати, указавши пут и начпн на који се опажају (делимице) око и глава, у којима лежи центар треће димензије, који је ван опажене бојне површине. Од три Штумпфова доказа дакле остају нам само два којн су тачнп. На место другога Штумпфовога доказа, којије погрешан, износимо ми овде један нов математички доказ, који се до душе не може сматрати као тачан у апсолутном смислу, али који ипак принципијелно доказује нужност димензије дубине. Он гласи овако: Ако две просторне линије бојних граничних површина, које су различне величине, буду гледане под истпм углом, то ће већа од њнх увек бити опажена на већем одстојању, што не би било нужно, кад се дубина не би опажала. Тако ће се на пр. права просторна дуж, која представља геометриски пречник сунчеве плоче, увек видети под истим видним углом; постане ли пак она већом, то ће се и сунчева плоча у субјективном пољу вида видети на већем одстојању, него кад је она мања (то је тако звана обмана сунчеве величине, кад је оно на хоризонту.) Кад се не би опажала дубина, онда не би било нужно представљати већу сунчеву плочу на већем одстојању, иошто у том случају счевидно видни угао у субјективном простору не би могао играти никакву улогу. Овај би доказ свакако само тада у строгом смислу важио, кад би нам било могуће да тачно меримо привидну величину и одстојање субјективних објеката опажања: лада би се, ако је нативизам тачан, показала апсолутна геомстријска зависност „привидног“ одстојања објеката опажања од њихове величине и видног угла, као што у објективном простору реална дистанција објеката зависи од њихове величине и видног угла. Али доказ је ипак принципијелно довољан да утврди нужност опажања дубине. Превео с немачког Никола М. ПоповиК. (Наставиће се)