Дело

72 Д Е Л 0 не знам, и не могу вам нпшта рећи, —- рече он и осврте се, гледајући официра који уђе одмах за госпођом. „Мора бити да је то Вронски“, иомисли ЈБовин, и да би се уверио, погледа у Кити. Она беше већ погледала Вронског и окренула се Љовину. II већ по том погледу њених очију, које се на мах засветлпше, Љовин разумеде да она воли тог човека, разумеде тако јасно, као да му је то она рекла. Али какав је то човек? Сад — ваљало или не ваљало — Љовин је морао остати; он је морао дознати, какав је то човек ког она воли. Има људи, који кад сретну свог срећног такмапа, готови су да одмах окрену главу од свега што је код њега добро п да виде у њему само рђаве особине; има опет људи који, напротив, највећма желе да нађу код тог срећног такмаца оне особине, којима их је он победио, н, с болом у срцу, траже код њега само оно што је добро. Љовип је припадао тим људима. Али њему и није било тешко наћи оно што је код Вронског било лепо и примамљиво. То му одмах паде у очн. Вронскије био омален, снажан човек, лен, црномањаст, доброћудна, мпрна, али и одлучна лица. На његову лицу и целој појави његовој, почевши од кратко ошишане црне косе и мало час избријане браде, па до широког, новог новцатог мундира, све је било обично, али у исти мах и елегантно. Склонивши се мало да би могла проћи госпођа која је улазила, Вронски нриђе прво кнегињи, па онда Китпнки. У тај мах кад јој је пгплазпо, његове лепе очи синуше особито нежно, и са лаким, срећним и скромним, али уједно и победничким осмејком (бар тако се учинило Љовину) он се пажљиво и с поштовањем наднесе над њом и пружи јој своју малу, али широку руку. Пошто се поздрави са свима и проговори неколико речи, он седе, не погледавши ни једанпут у Љовина који не скидаше очију с њега. — Допустите да вас упознам — рече кнегиња, показујућп руком на Љовина: — Константин Дмптрич Љовпн. Гроф Алексије Кириловпч Вронскн. Вронски устаде и, пријатељски гледајући Љовину у очи, стиште му руку. — Требало је, чини ми се, зимус да ја и ви будемо заједно на једном ручку — рече он, осмејкујући се својим при-