Дело

74 Д Е Л 0 грофица Нордстонова, noja је веровала у спиритизам, узе при* чати о чудима, што их је впдела. — Ах, грофице, одведите ме тамо, молим вас, одведите ме. Нпкад још нисам видео ништа необично, ма да свуда тражим, — рече Вронски, осмејкујући се. — Добро, идуће суботе — одговори грофица Нордстонова. — А bit, Константине Дмитричу, верујете ли ви? — упита она Љовина. — Зашто ме пптате? Ви знате шта ћу рећи? — Али ја желим да чујем ваше мишљење. — Моје је мишљење, — одговори Љовин, — да ти столови што се окрећу, доказују само то, да је тако звано образовано друштво исто што и сељаци. Они верују у чини и у урок, а ми... — Дакле ви не верујете? — Не могу да верујем, грофице. — Али кад сам ја то својим очима видела? — II сељанке веле да су виделе кућног духа. — Дакле ви мислите да ја говорим лаж? И она се засмеја, али не весело. — Не, Маро, Константин Дмитрич само вели да он не може да верује — рече Кити, црвенећи због Љовина, и Љовин разумеде то и, наљутивши се још више, хтеде да јој одговори, али Вронски, са својим отвореним, веселпм осмејкохм, одмах притече у помоћ разговору, који је већ хтео да постане непријатан. — Зар ви баш никако не допуштате да то може бити? упита он. — Зашто да не? Ми допуштамо да има електрицитета, и ако управо не знамо шта је он; па зашто онда не би могло бити и једне нове снаге која нам је непозната и која... — Кад је био пронађен електрицитет — прекиде га брзо Љовин, — била је пронађена само појава, и пије се знало од куд она долази и шта производи, и прошли су векови пре него што су људи помислили да га прнмене. Спиритисти, напротив, почели су тим, што им сточићи пишу и духови им долазе, па су тек онда стали говорити да је то нека непозната снага. Вронски је пажљиво слушао Љовина, као што је увек сваког слушао, и било је очигледно да су га интересовале његове речи. — Да, али спиритисти веле: ми сад не знамо каква је то снага, али она је ту, и ево под каким се погодбама она јавља.