Дело

76 Д Е Л 0 зад хладно одговори на поклон Вронског, и како Вронски љубазно, али у недоумици, погледа у њеног оца, покушавајући да појми и не поимајући, како и зашто може неко не бити према њему пријатељски расположен, п она порумене. — Кнеже, пустите нам Константина Дмитрича, — рече грофица Нордстонова. — Хоћемо да начипимо оглед. — Какав оглед? Да окрећете столове? Е, извинпте, госпође и господо, али ја мислим да је пријатније играти се прстенка, — рече стари кнез, гледајући Вронског и довијајући се да је он све то занодео. — У тој игри бар има смисла. Вронски зачуђено погледа кнеза својим одлучним погледом и, осмехнувши се мало, поче одмах говорити с грофицом Нордстоновом о великом балу који ће бити идуће недеље. — Надам се да ћете и ви доћи? — окрете се он Кити. Чим стари кнез остави Љовина, он неопажено оде, и последњи утисак^ који је однео с тог посела, беше насмејано, срећно лице Китинкино која је одговарала Вронском кад ју је питао да ли ће доћи на бал. XV Кад се сврши посело, Китп исприча мајци свој разговор с Љовином. И покрај свег тог што је жалила Љовина, она се радовала што су је просилп. Она није ни сумњала да је учинила као што треба. Алп у постељи дуго не могаде заспати. Један јој утисак непрестано не даваше мира. То беше Љовиново лице, с оним тужним, али добрим очима, које гледаху испод натмурених обрва, кад је стајао и слушао њеног оца, а погледао у њу и у Вронског. И тако јој га би жао, да јој се указаше сузе у очима. Али одмах се сети кога је изабрала место њега. Она се живо сети оног мушког, одлучног лица, оне племените мирноће и доброте која се у свему и према сваком огледала; сети се љубави оног, ког је и сама волела, и опет јој би лако на срцу, и леже на узглавље са срећним осмејком. „Жао ми је, жао, али шта да радим? Ја нисам крива,“ говораше она у себи, али унутарњи глас јој је говорио нешто друго. Да ли се она кајала што је занела Љовина, или што га је одбила —она није знала. Али срећајој беше помућена сумњом. „Господи помилуј, Господи помилуј, Господи помилуј!“ говораше она у себи, док не заспа.