Дело

78 Д Е Л 0 Ница! ах, на балу...“ — И кнез, мислећи да представља жену, мало се клањаше код сваке речи. — А ако Кату1 начинимо несрећном, ако она заиста увртп себи у главу... — Ама зашто тако мпслиш? — Не мислим, већ знам; за таке ствари имамо очи ми, а не жене. Ја видим човека који има озбпљне намере: то је ЈБовин; и вндим препеличића, као што је ово кречпперо, који би хтео само да се проведе. — Е, кад ти нешто увртиш у главу.. — Добро, сетићеш се мојих речи, алп ће бити доцкан, као и онда кад си Дарицу удавала. — Добро, добро, нећемо више о том говорити, — прекиде га кнегнња, сетпвшп се несрећне Доли. — Лепо, збогом! И прекрстившн једно друго и пољубивши се, али осећајући да су осталн свако ирп свом мишљењу, разнђоше се. Кпегиња је испочетка била тврдо уверена да је данашње посело решило Кптинкину судбину, и да не може бити сумње шта смера Вронскн; али мужевље речп је збунише. II кад дође у своју собу, она, исто онако као п Кити, плашећи се непознате будућности, неколико пута понови у себи: „Господи помилуј, Господн помилуј, Господи помилуј!“ XVI Вронски нпкад није знао шта је то домаћи живот. Његова мати беше у младости чувена аристократска дама, која је, и као удата, а нарочито доцнпје, имала много романа, за које је знао цео свет. Оца скоро нпје ни запамтио и васпитавао се је у Корнусу за пажеве.2 Изашавши из школе као млад, сјајан офицпр, он западе одмах у друштво богатих петроградских офицпра. Ма да је кад и кад одлазио и у петроградско внше друштво, ипак су све његове љубавне авантуре биле изван тог друштва. И носле оног раскошног и грубог петроградског живота, он је сад у Москви први пут осетио како је то дивно приближити се милој и невиној девојци из великог света, која га је заволела. 1 кнез не тепа кћерима на енглескп начин, т. ј. не говори: „Кити“ п „Доли“, већ их зове њиховпм правпм именима. 2 војна школа за арисгократску децу.