Дело

80 Д Е Л 0 вно, с каквим поверењем! II сам се осећам бољи, чпстији. Осећам да имам срца и да у себи имам пуно лепих особина. Те миле, заљубљене очи! Кад ми је рекла: о веома...“ „Па шта? Па ништа. Мени је добро, и њој је добро.“ И он се замисли где да заврши ово вече. Он преброја у мислима, куд би могао отићи. „Клуб? партија безика1, шампањац с Игнатовим? Не, нећу да ндем. Chateau des fleurs1 2, тамо ћу наћп Облонског, шансонете, канкан? Нећу, досадило ми је. Ето баш зато и волим Шчербацке што постајем и сам бољи. Идем кући.“ Он оде право у своју собу у гостионици код Дисо-а, нареди да му се донесе вечера, а затим се скиде, па тек што метну главу на узглавље, чврсто заспа. XVII Сутра дан, у 11 сати пре подне, Вронски изађе на железничку станицу иетроградске пруге да дочека мајку, и прво лице које срете на великим степеницама, беше Облонскп, који је с тим возом очекивао сестру. — А, ваша светлости! — викну Облонски. — Кога ти чекаш? — Очекујем мајку, — одговори Вронски, осмејкујући се као и сви, који су се налазили с Облонским, рукова се сњим, и заједно се понеше на степенице. — Треба да дође данас из Петрограда. — А ја сам те синоћ чекао до два сата. Куд си отишао од Шчербацких? — Кући, — одговори Вронски. — Право да ти кажем, тако ми је било приЈатно после посете код Шчербацких да ми се није никуд ишло. — Познајем добре коње по неким њиховим жиговима, а заљубљене младиће по очима, — продекламова Степан Аркадијевич исто онако као и раније Љовину. Вронски се осмехну као човек који то не побија, али одмах промени разговор. — А кога ти чекаш? — упита он. — Ја? Једну лепу жену, — рече Облонски. — Види, молим те? 1 нека пгра карата. 2 један московскп орфеум.