Дело

82 Д Е Л 0 хладну маглу видели су се радници у краткнм кожусима и меким чизмама од ваљаног сукна, којп су прелазили преко укрштених шина; далеко на шинама чуло се звиждање локомотиве и кретање нечег тешког. — А, не, — рече Степан Аркадијевич, ког много беше обузела жеља да испрпча Вронском шта смера Љовпн у погледу Китинке. — Ти ниси добро оценио мог Љовина. Он је врло нервозан човек, бива и непријатан, то је истина, али је зато понекад врло мио. То је поштена, искрена природа и златно срце. Али јуче је било и нарочитих разлога, — настави Степан Аркадијевпч, осмејкујући се значајно и заборављајући потпуно на оно искрено саосећање које је имао јуче према Љовину, и које је, и то исто онакво, пмао и сад, али према Вронском. — Јест, било је разлога, због ког је он могао бити јуче или одвећ срећан или одвећ несрећан. Вронски застаде и отворено запита: — То јест како? Да нпје јуче просио твоју свастику?... — Можда, — рече Степан Аркадијевич. — Нешто ми се јуче тако учинило. Да, ако је с посела отишао рано и био нерасиоложен, онда је тако... Он је одавно заљубљен, и мени га је веома жао. — Гле!... Уосталом, ја мислим да она може рачунати на бољу партију, — рече Вронски и, испрсивши се, поче опет шетати. — Ја га, уосталом, и не знам, — додаде он. — Да, то је тежак положај! Због тога већина младих људи п волије познавати се с различитим Кларама. Тамо је неуспех само доказ да ти је нестало новаца, а овде се мери твоје достојанство. Али ево и воза. И заиста, у даљини је већ звиждала локомотива. Кроз неколико минута перон се затресе и, избацујући пару која је због мраза падала доле, ирође локомотива, с кретачом од средњег точка која се полако и одмерено нагибала и испружила, и с машинистом који се клањао, умотан и сав у ињу; за тендером, све лакше и све већма потресајућп перон, прође вагон с пртљагом и с некаквим псом који је урликао; и најзад, тресући се пре него што ће стати, наиђоше путнички вагони. Отрес^ч кондуктер, дајући звиждањем знак, скочи доле, а за њим, Д.тн по један, почеше силазити нестрпљиви путници: гар ј јски офицпр, испрсит, који оштро гледаше десно