Дело

А Н А К А Р Е Њ II Н А 83 •лево; вртуњави трговчић, с торбом, који се весело осмејкиваше; сељак с врећом преко рамена, и т. д. Вронски, стојећи крај Облонског, посматраше вагоне и оне што излажаху, потпуно заборавивши на матер. То, што је мало час дознао о Кити, узбуђивало га је и он се томе радовао. Груди му се и нехотице истурише, а очи му се сјаху. Он се осећао као победник. — Грофица Вронска је у овом одељењу, — рече отресити кондуктер, прилазећи Вронском. Кондуктерове речи истргоше га из мисли и нагнаше да се сети матере и виђења с њом. Он у’ души није поштовао мадер и, не дајући себи рачуна о том, није ју волео, ма да, према појмовима круга, у ком је живео, и према свом васпитању, није могао замислити друкчије понашање према њој сем понашања понизног у највећој мери и пуног поштовања, и у толико више, по спољашњости, понизног и пуног поштовања, у колико ју је он мање поштовао и волео. XVIII Вронски пође за конДуктером у вагон, и на улазу у купе застаде да начини иут госпођи која је излазила. Бацпвши само поглед на спољашњост те госпође, Вронски, с обичним тактом човека из великог света, познаде да она нрипада впшем друштву. Он се извини и пбђе у вагон, али осети потребу да је још једном погледа, — не зато што је она била врло лепа, нитп због онб-елеганције и скромне грациозности која се огледала у целој њеној појави, већ зато што је у изразу њеног милш лица, кад је прошла покрај њега, било нешто особито нежно и умиљато. Кад се он осврте, и она окрену главу. Њене сјајне, сиве очи, које се чињаху угасите због густих трепавица, зауставише се на њему мило и пажљиво, као .да га је познавала, и одмах затим пређоше на гомилу света, као да је неког тражила/У том кратком погледу Вронски је -запазио уздржану живахност која је играла на њеном лицу п прелетала између сјајних очију и једва приметног осмејка који је трептео на њешш руменим усницама. Вдо да је сувишак нечега толнко испуњавао њено биће да је мимо њену вољу лзбијао час у сјајном погледу, час у осмејку. Она намерно 6*