Дело

АНА КАРЕЊИНА 85 ној — муж ју је наместио да седи са мном у вагону, и мени је веома мило било. Целог пута смо се разговарале. А ти, веле... vous filez le parfait amour. Tant mieux, mon cher, tant ппеих.1 — He знам на шта цнљате, maman, — одговорп син хладно. — Хоћемо ли, mamanV Карењина опет уђе у вагон да се опростп с грофицом. — Дакле, грофице, ви сте се нашли са сином, а ја с братом, — рече она весело. — II моје су се приче исцрпле, не бих вам ни пмала више шта причати. — А, не, — рече грофица, узевши је за руку, — ја бих с вама могла путовати око света и не би ми било досадно. Ви сте једна од оних милих жена, покрај којих се човек пријатно осећа не само кад разговара, већ и кад ћути. А на сина, немојте, молпм вас, много мислшги: човек се мора по који пут n растати са својима. Карењина је стајала непомично и са свим право, а очп су јој се смешкале. — Ана Аркадијевна, — додаде грофица тумачећи сину, има синчића, чини ми се од осам година; никад се досад није од њега одвајала, па јој је сад тешко што се је с њим растала. — Јест, ја и грофица цело смо време говориле — ја о свом, а она о свом сину, — рече Карењина и опет јој осмејак обасја лице, љубазан осмејак који се њега тицао. — То вам се јамачно и досадило, — рече он, прихватајући одмах ту кокетну фразу, коју му је она добацила. Али она очигледно није хтела да настави*разговор у том правцу, и окрете се старој грофици. — Велика вам хвала на друштву. Нисам ни осетила како ми је прошао јучерашњи дан. До виђења, грофице. — Збогом, мила моја, — одговорп грофица. — Допустите да пољубим ваше лепо лице. Ја вам просто и отворено, као што бабе имају обичај, велпм да сам вас заволела. Ма колико да је то била шаблонска фраза, Карењина јој очигледно искрено поверова и обрадова се. Ова порумене, саже се мало и подмете лице под грофичине усне, затим се опет исправи и са истим осмејком, који се таласао између очију и уста, пружи руку Вронском. Он прихвати ту малу ручицу коју му она даде и, као нечем особитом* обрадова се кад му она 1 вп романтпчно љубпте. У толпко боље, драги мој, у толпко боље.