Дело

ПЛАВОЈКА 99 И неисказаним тоном пуним ироније и мржње, презрења п љутине рече му: — Не бих бида тако дивља да вам забрањујем! И оде. Шта је било после између мене и Еуђениа? Не знам, не сећам се више ништа. Али он је отпутовао јутрос, пошто ме је молио да му опростим. То није човек којп би могао остати у таквој тешкој ситуацији која га понижава и чини смешним. Не могући ништа учинити за ту жену према којој је, у својој честитости, примио — како он вели — свете обавезе и дужности за цео живот, којој се прнближио не с планом, не из лакомислености, него нагнан фаталношћу која је из нас двоје створила двоје заљубљених, остајало му је само да напусти мене, да нанусти срећу која је вређала ту жену. Ја се бејах жртвовала као и она; ја бејах ставила на коцку оно што и она; обе бејасмо погазпле наше поштење због једног истог човека. Али она је била прва од мене. То сам знала: казао ми је он. — „Бојпм се да вас не унесрећим!" — II слутња се обистинила. II ја морам да данас погнем главу, да се подам судбинн. II растајемо се, за увек, заљубљени више по онога дана кад смо, нагнани неком надчовечанском силом, пали једно другом у загрљај. II свршено је! Због чега још да се живи? у ком циљу? Бпјанка, Бпјанка како си ми данас потребна ти, твоја милошта, твоје лепе речи! Дођи, дођи. Нађи пута и начина да дођеш до Мплана. Подај ми тај доказ пријатељства и љубави. Кад бих ја могла доћи к теби! али не могу, не могу! Аделина. 8. фебруара 1889. ... II она триумфује! И смеје се свима и свакоме! Да ли га је икад волела? Она ће знати — вероватно —где је ЕуђеШ10. Мислиш да му пише, да га тражи? Којешта! Мисли како ће да се проведе, да развије што луђи раскош. У Скали је