Дело

ПЈ1АВ0ЈКА L03 II тако ступам напред у овом очајању у коме тоне и последња мрвица поштења. Једино још што ми је добра остало то је ова одважност да се тако разголићавам пред тобом. Само бојим се да та одважност није немање стида! II једино поштење које ми остаје у томе је што не црпим никакве користи, чак ни посредне, од овог греха који ми је разонођење и утеха. II у том претерујем пре?:о сваке мере. Ћентомонти ми шаље свако јутро цвећа. (Тај облик удварања је, зацело, сазнао из „Упутстава за љубавнике!“) Једно јутро послао ми је цвеће увезано плавом врвцом која бејаше притврђена малом копчом окруженом брилијантима, предметом који је вредео сто лира. Вратила сам му је... ма да сам знала да ће ме назватн простакињом. Нудио ми је ложе у нозориштима. Увек сам одбијала. Изјутра, чешће, кад ме намуче тужни снови, изиђем мало, одем у колима на ново Војно Вежбалиште. У моди је. IIду госпође да се диве смелим коњаницпма и њиховим тркама. Ту се уче, може бити, кретањима п обучавају се, на примерима, у прескакању препрека. Ћентомонти ме је нудио да ми он пошаље кола. Одбила сам и илатила сама. Мој муж мисли да ја идем са служавком на пијацу. Све то: возање на колима, позоришне ложе, тоалете, увећавају моје дугове. II то ми је још једна врста разонођења. Изучила сам финансијску науку. Правим чуда у нсплатама и обнављањима; залажем, продајем, мењам .... и пишем менице које се примају и без мужевљег потписа, јер се зна да имам мужа. Нашла сам једну женицу код које вршим залагања, која мп је сензал, банкар, све и сва. Понеки пут, када видим како ми се на крају сваког месеца увећава дуг, уплашим се за часак. Тада ме она охрабри: „Ох! госпођо! видела сам ја горих прилика. Даће Бог. Наћи ће се пута и начпна да се плати.“ — II даје ми, -gratis, лутри.јске срећке... ... Осем свега овога имам две новости. Прва је да сам ирекинула потпуно и коначно са Галијевима. Одржавала сам однос с њнма из обзира према Џемсу, и, напослетку, помало и из прнзнања, сећајућп ће да сам у тој кућп нашла мужа. Али од неко време показивалп су се хладни према мени. Враћали су ми посете у дугим размацима; све су се нешто устручавали; мајка се више није усуђпвала да остави на само са мном