Дело

108 Д Е Л 0 су јој се усне горко смешиле, а из очију јој очајнички текле сузе

За пет година било је свашта. Мода, тамо где се проналази не штеди нпкога, и свуда коси своје жртве. Потребан јој је утврђен број за свако годишње доба: кад их не нађе у обичајима и ношњи, тражи их међу женама. Тако је Бијанка провела добрих и рђавих часова. Знала је она шта је и добро и зло. Возила се на четири коња, а и давала је у залогу и последњи накит. Једнога дана разболе јој се девојчица. То су биле страховите муке. А како се у Бијанки више по икада пробудила мајка и како више није имала пољубаца и осмејака ни за кога другог осем за болесну кћерчицу, мало по мало и кућа је једног дана била празна. Пријатељи нису долазили у њену кућу да ту траже материнску љубав. И кад је мала умрла, јадна мајка морала је продати накит да би цвећем окитила мртвачки ковчег. II тада, тога дана, после тужног погреба, осети силну, неодољиву потребу да се неком изјада, потребу, коју осећамо сви, кад нас снађе каква велика несрећа или доживимо велику радост. И писала је Аделини, саопштила јој је очајничку и страховиту истину, молећи је да јој опрости. Аделина јој је одговорила: Дођи, боља си од мене. Бијанка, дошавши у Милан, мислила је да се неколико дана не појављује, да се настани у некој гостионици где би долазила Аделина да проведе с њом више часова. Она би јој причала толике друге сигне догађаје из свога париског живота које у свом дугачком писму, ма колико да је било опширно, није имала кад нити смела да прича. А Аделина би је тешпла. Управо, Бијанки се чинило да би јој утеха било само то што би поново видела свој град и добру пријатељицу из детињства, што би неколико дана живела животом из прошлости. Затим би се вратила. Њена судбина ју је вукла у велики град где се извршио несрећни преокрет у њеном животу, где је једино, и нигде другде него ту, морала и могла наставити — без румени стида — лаку борбу за опстанак. Јер Бијанка се није била родила за тај живот. Уведена у њ и против своје воље, она није била од оннх жена, које у тај живот улазе не бунећи се и не протнвећи се, и које првог