Дело

НАУЧНА ХРОННКА 119 Но, као што видимо из предњег објашњења, мисленим спекулацијама н закључцима широм је, дакле, отворено поље да усвоје још неки бескрајни број централних сунаца, од којих би свако напосе било уоквирено неким огромно великим бројем хиперснстема, од којих би опет сваки напосе садржао безбројне сунчане системе. Такво мишљење било би допуштено илн би, зар, могло опстати већ и по томе, што знамо, да је васионски простор одиста безкрајан, и не би га могла испуннти још много већа нагомиланост таких комплекса материјалних светова, па да и поврх тога ипак нреостане безкрајно велики простор, у коме би се могао слободно кретати сваки посамити део таквих материјалних или козмичких јединица. Али већ и цигло једно централно сунце находи се тако далеко изнад домашаја наше моћп схватања, да у томе питању треба да прихватимо сваку помисао на њих као неку крајну међу нашему маштању. Такву замцслу приближна је за сада горња међа васионска твбрења. Сада је на реду да пређемо са познавања бескрајно великих тела или козмичких светова у васиони на област неизмерно малих тела, шчо чине укунну масу материјалне природе, дакле, и оне непрегледне и безкрајне васионе. Кад бисмо онај ситни прах, о коме напред бесмо говорили да онако јатомице и незапажно плива у ваздуху, или ма какво томе слично тело, све више и више уситњавали неким усавршеним оруђем, не бисмо у такву поступању никада могли дотерати поврх неке одређене крајне међе. Изгледа, да поједини делићи таквих тела немају више оне исте особине, као што су биле у првобитну телу, кад бисмо их добилп испод неке одређене величпне или крупноће. На томе смо путу, дакле, дотерали до посамнта облика градива материје. Такву грађу наука је назвала молекилима материјалних тела и отуда поуздано знамо, да су попут разноврсна наслагања ових молекнла постала сва позната тела, чврста, течна и гасовита. Али, н иоврх тога, ипак непознајемо сваки иоједини молеким, јер се находи далеко иза оне међе мерљивости, каквом располажемо у данашњој науци. Ако узмемо у пример атмосферски ваздух, могли бисмо рећи, да дужина пречннка његове молекиле износи одприлике три десетомилиунита дела милиметра. Тај број могао је бити тачно одређен само попут читаве поворке строго научнпх закључака и поставака.