Дело

120 Д Е Л 0 Али, као што уопште знамо, ваздух још и није никакво хомогено тело, него је, као и друга смеша, састављен из прилично значајна броја разних материја, као што су кисеоник, водоник, азот, угљен-диоксид, хелиум, криптон неон и ксенон. Па како је сваки молекил атмосферска ваздуха још управо тако уграђен, да показује све особине ваздухове, — у такву запремински необично маломе телашцу морају се находити и сви они саставни делови, који само у таквој укупности или заједници чине ваздух оним, што је он одиста и у својој природи, дакле, у његовој материјалној и физпчкој самосвојностп. Ови оделити састојци молекиле названи су потад атмима. Њихова безкрајна сићушност сматрала се доскора у науци као последња или завршна дељивост, и стога је изгледала посве искључена, те су се зато и ови атоми тела сматрали или замишљали као најуситњенији део материје, из које је постао васионски свет. Но данас већ и то знамо, да је и тај замишљени најмањи део материје, тај атом, неко компликовано, сложено тело. Најновија електричка теорија већ нас је и на то присилила, да признамо фактичну присутност посамитих делова атома. Стога ћемо овде изнети, како данас наука стоји у томе необично значајном питању. Кад бисмо кроз неку стаклену цев, у којој би ваздух био донекле проређен, пустили електричну струју, обичне јачине Волта, онда ће електроде, које су биле дотле у вези са негативним полом дотпчна извора струје, изашиљати катоде праволинејних зракова, оне т. зв. катодне зраке. Овде ћемо се, зар, запитати: Шта је управо тај катодни зрак? На то би био прост одговор: Свакако да није никаква обична струја, јер она одиста иде, као што знамо, свакад по најкраћему путу од позитивна ка негативну полу, док катодни зрак, у таквој евакуисаној цеви, свакад пројури тачно једним правцем, и ако је онај други пол, дакле, анода намештена ма куда на другој страни помен. стаклене цеви. Овај необични зрак није никаква светлост, јер га свакад можемо скренути у другу страну, помоћу маЈшетске плоче, он тако исто није ни некакво таласање етара, јер ако би такав катодни зрак наишао на своме путу на неко чврсто тело, не би могао крозањ продрети. Номпмо стаклених дуварева евакуисане цеви не може се никако ни запазити неко катодно зрачење. Остаје, дакле, још цигло толико до правилна схватања, да се од катода упућују најфиније материјалне честице, и да