Дело

НАУЧНА ХРОННКА 121 су управо ове честице наелектрисане негативно, као што се то може п најлакше утврдити уметно изведеним огледима. Такве малене честнце тела назвали су електро-физичари електронима. Они лете необпчно великом брзипом, одприлике 100.000 километара у секунди, полазећи од једне катоде другоме крају, п камо оне, уз страхобну праску, рупе у неку страну стаклена дувара, ретко ће када произвестн етарска таласања. То су управо т. зв. Рентгенови зрацп. Да бисмо негативно наелектрпсане електроне одржали у некој вези у унутрашњем склопу атома, чпјп су саставпи делови у самој ствари, морала би се ма куда находитн и нека одговарајућа позитивна електрична снага. II у самој ствари показује се, да од катода, кад бисмо пробушили њену плочу у неколико узаних каналпћа, у позадини ове избијале би позитивно наелектрисане честпце у т. зв. каналским зрацима. Брзина ових зракова свакако је много незнатнија, него што је у катодних зракова тако, да морамо помишљати, да су они иозитивно наелектрисанн атомски делићн много већи од електрона. По томе објашњењу могли бисмо, дакле, узети, да се у свакоме атому находп поједно позитивно наелектри. сано мезграно зрно, около којега непрекидно круже негативни електрони. Према томе можемо поуздано веровати, да је, и у наточ безкрајној снћушности некога атома, његова запремина ипак још толико пространа, да у њој сваки находећи се електрон, ма да их таквих може бити на броју у више хиљада, находе толико слободна простора своме кретању, да може слободно учинити круг около мезграна зрнца, чпји пречник, наспрам електронова пречника, стоји у истој размери, као одприлике пречник наше земље према пречнику њене путање около сунца. Из таква поређења можемо најправилније стећи појам, ма и апстрактне замисли, колико је мајушан електрон! На овој тачци засада управо и лежи она доња, крајна међа твбрења. Из овога, дакле, видпмо, да у такву несхватљиво малу атому, у коме слободно круже хиљаде хиљада електрона, имамо онакву исту представу, као што је и она у бескрајноме васијонском простору, кроз којн непрекидио брује безбројни сунчани системн. Безкрајно велико и безкрајно мало — а посреди