Дело

122 Д Е Л 0 тога човек, бистра ума и широка погледа, које му помаже да тако брзо успева у схватању како онога што се дешава у горњој међи безкрајна васионска творења тако и овога доле, што је на међи његове непосредне околпне. Истина, човек је у овоме познавању редовно морао бити упућен на хипотезе и спекулације или сва могућа комбиновања и уопштавања, али зрак његова разума ипак продире понајлак од једне међе до друге, док, напоследак, не доспе до места, које мора за њ остати затворено и неприступачно — на вечна времена н за све потомство његове расе. Јов. БадемлијиЂ. 40*—