Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Велимир Ј. Рајић: — Цесме И Цроза. Београд, 1908 Нова Штампарија „Давидовић", страна 77, 8° цена 1 динар. Рајић припада колу наших млађих песника, и међу њима има своје одређено место; али он се одваја од њих и стојп готово усамљен: он је песимиста по прпроди својој, а не по уверењу, ни из дугог времена. Зато у његовим песмама нећете наћи масу тужних речи и израза, којима би хтео да се оцрта извештачени бол, а још мање крокодплских суза; али уместо тога осетићете и сами онај јад који га од колевке прати и чини му живот црним и мрским. Читајући његове песме пренећете се, заједно са њим, у земљу туге и вечитог плача, где осим смрти нема другог цвећа. Оно што чини праву вредност ове скромно опремљене књиге, јесте она интимност која се огледа на свакој њезиној страници, и она субјективност која се провлачп кроз све песме и прозу његову. Арвер је написао свега два сонета и она су га преживела и учинила чувеним и обезбедила му место у антологији француских песника, а Рајић да није написао ни једну више песму, сем „Завета“ и песме „На дан њеног венчања“, довољно би било па да му признамо да је песник. То — што његове песме не носе на себи обележје општечовечанског бола и душевне беде, него су махом огледало једног искренога срца, у коме читате све патње и сав несрећни живот једног у истини несрећног човека, — не значи да оне губе своју вредност. Напротив та црта његове поезије још више потенцира нашу интимност п чини нас осетљивијим и приступачнијим да