Дело

KPIITIIKA И БИБЛИОГРАфИЈА 125 Што вечно да сам слободан а везан? Што да сам мртав сред живота жива? Видећи да га ни људи нп Бог не разумеју и да му не могу или неће да помогну велп: —

Л1оју веру у старом облику Растргоше јади, као дивље звери, У души је спомен ишчез’о о вери 0, давно је, давно моја вера мртва! Увиђа да се мора одрећп брачних радостп и дужности, и будан снива: .... мало, тихо место Ту мала кућа....

старинскога кроја На трави ... седим .... покрај мене моја ... драга ... међ нама... Наше дете... цунка, Час тату свога за бркове чупка, Час сочну траву: бере мами цвеће: Па онда свестан да ништа од тога не може бити нариче:

„То је слика дома Што никад, никад, никад бпти неће!“ У тренуцима када стане размпшљати о себп и о љубави која га никад ни.је усрећила, он пева: — 0, зар је грешно волети, млад бити? Нашто је, овда, Бог стваро човека II варао га да га срећа чека, Кад сам му кида најдивније нити?! А, можда, Бог је, преко њега, хтео. Да себе слави. II у тој славн, што човека прати, Бог заборавља утехе му датп: Бог, можда, не зна да то њега боли... Међу најлепше песме његове долази песма: „На дан њеног венчања.“