Дело

ЧОВЕК КОГА ГУРА.ТУ 143 Ла онда нагох из све снаге нанред, и у тгрвој иобочној улици изгубих се у маси света којп је посматрао крваву тучу двојице пијанпх таљпгаша. Сиромах бакалин! * Од тада прошло је ирилично времена и ја сам овај случај био већ поготову и заборавио, и заборавио бих га сасвим, да случајно нисам био очевидац нечега сличног њему. А та сличност састојала се у овоме. Једног дана по подне, у једној доста живој улици, то исто униформисано лице, само сад у много старијем чину, стајало је са једном женом огменог изгледа у српској ношњи. Стоје тако једно према другом и разговарају, али сам ја још са приличног одстојања могао опазити да им разговор није био обичан разговор. Кад им се приближих на једно десетак корака, чух гоепођине речи, изговорене очајним тоном и пропраћене очајним гестом : — Молим вас, разумите већ једном, да вас ја нисам гурнула! И како би то било да ја ма кога на улици гурнем, а камо ли још једно лице војног реда ! — Не, не, гоепођо, ви сте мене гурнули — рече јој то униформисано лице — и то не случајно, већ намерно. Ја сам то узео за увреду. и категорички од ва<з захтевам да ми се пзвините. Мени би жао јадне жене, али осетих да у мени оживе и страх од ранијег случаја. — Господине! — очајно ме ослови до краја збуњена жена и маши се руком према мени, можда у намери да ме ухвати за рукав — помозите ми, ако сте човек! Овај господпн ме напопастио и беди ме да сам га гурнула! . . . Има ли то смиела ? ! И ако ми је срце налагало бегство, мушки понос ме заустави. — Па лепо, госпођо — рекох ја — иа извините се господину, кад само то захтева од вас . . . — Али ја сам то већ учинпла мало-пре! . . . Ово је већ четврти пут како ме господин сустиже и зановета о истој ствари! . . . Шта ми вреди да му се и сад нзвиним, и ако