Дело

164 Д Е Л 0 и Енглеска, што нису умеле одржати, за време конгреских радова, помирљива расположења која је диктовао акт од 30 маја, n што су, пред свечаним ареонагом, наставиле свађе пре тога аранжмана; тако да су публици показивале жестоке борбе на питањима детаља, док су главна питања била регулисана. Какву ли би важност заједничка нстрајност у сагласности дала двема главним силама, које су имале интереса одупретп се маневрпма кнеза Бизмарка и направити контра-баланс напорнма ђерманске Јевропе, вешто уједињене противу њих!. .. Ваља водпти рачуна о покрету јавнога мпшљења које одлучи у Енглеској, у току конгреских седница, објављивање енглеско-руске конвенције. Од куда је дошло то објављпвање? То је тајна која нпје разјашњена. Извесно је да се публика оштро изјаснила противу тога споразума, н стаде дизати повику на превару. Енглески министри, пуномоћници у Берлину, беху поколебанп тим неочекпваним случајем п наумише да повуку, у детаљима, извесне конвенцпје, за које су им чпњенн прекори што су их дали, а поименце, ону о Батуму: „ Били смо већ у трећој недељи Конгреса, кад плану бомба објављивања енглеско-руске конвенције. Тај догађај изазва у Енглеској тако жпво узбуђење и тако неповољан утисак, да им два енглеска министра објавише једнога лепог јутра да одустају од извршења клаузуле којом c}' се обвезивали да ое неће противити, на крају крајева, уступању Батума Руепји. Поражен том вести, опоменух маркиза Солзберија да је он дао свој потпис п да га иозивам да га поштује. Секретар сиољашњих послова признавао је обавезни карактер те обавезе, али ми изјавп да ће, да би отклонпо то, ноднети оставку, да ће истога дана бити замењен другпм министром спољашњпх послова, за кога потгшс не би био обавезан... “ Бизмарк, пзвештен о току ствари, уреди тај озбиљни случај. Батум остаде Русији и буде проглашен за „слободно пристаниште"; али изненађења те врсте објашњавају узајамну анимозност двеју мпсија. Те свађе расиаљпваху се нарочито између лорда Биконсфилда и кнеза Горчакова. Овај је изостајао са конгреских еедница за које је слутио да ће бити сувише тешке за његову гаштину. Па ипак много пута, брптанска ироннја дирала је у живац московску осетљивоет. Самп протоколп, у њиховој службеној коректностп, ипак пропуштају по нешто од те праксе.