Дело

ЕЕРЛИНСКП КОНГРЕС 1 65 Јуна 29, поводом једнога изванредно тешког пнтања за Русију, одузпмања Весарабнје Румунији у размену за Добруџу, лорд Биконсфилд изражава се овпм речима: „Први пуномоћник Енглеске позива на тако озбиљну ситуацију сву пажњу Високог Скупа. Лорд Биконсфилд сажаљева то прекршење Парискога уговора п протествује протпву њега не водећи рачуна о томе да ли је размен)’ о којој је реч сакцпоновао илн не садашњи соис-твеник. Пошто су другн потписницп гтарискога уговора одустали од сваке пнтервенције по тој ствари, први нуномоћник Велике Британнје не би могао саветовати владп Краљичиној да унотреби силу да бп одржала стипулације тога уговора, алн протествује противу те измене и очекује објашњења од руских ко,iera,“ и т. д. Какав тон! Горчаков нодскочи. Он даде тражена објашњења „о слободи иловидбе на Дунавуи и додаде да се његова влада не мисли враћати на то питање, „надајући се да лорд Биконсфилд неће и даље остати код својих напомена. . . “ Свађе у којима се чује као звека оружја. Бизмарк пх је понекад подстпцао да би нмао срећу да их уредп. Јавно непрпјатељство између „два канцелара“, немачког и руског, било је, у исти мах, забава н забуна за Конгрес. Кнез Бизмарк обасипао је свога колегу стрелама заједљпве шале, али једва приметне испод облика впсоке куртоазпје. Први пут када се руски министар хтео умешаш у дебату, догодн се један случај, који је не мало допринео да иокварн вољу старога канцелара: „Кнез Горчаков узимао је учешћа у конгреским седницама тек у ретким размацима. У већини времена, јављао је да жалп што мора остати код куће због слабости. У осталом, -осим личних учтивости којпма је био предмет од стране кнеза Бизмарка, мп се не бисмо могли опоменути ни једне једине прилпке у којој би немачки канцелар дао доказа, у својим речима или својим делима, о нарочитој политичкој снисходљнвости према личностп канцелара Русије. Овај, међу тим, као доајен високих јевропских дипломата, тако би радо примио мало тамњана од стране г. Бизмарка, у ирпсуству чланова Конгреса! Г. Бизмарк то је добро осећао и рекао би човек да се својскп трудно да узме сваку илузију н сваку наду у томе погледу своме руском колеги.