Дело

168 Д Е Л 0 Сазнадох, после седнпце, да је, у очп тога дана, кнез Горчаков тражпо карту Мале Азпје. Послали су му поверљиву карту са двема трасама. Он је показа лорду Биконсфилду и позајми му је на неколико часова да би је показао маркизу Солзберију. Енглези, посматрајући линију која је повлачила унутра границе уговора у Сан-Стефану, уевојили су је и пренели на своју карту. Ту је био кључ те мниме издаје. . . Председник Конгреса, впдећи да преговарачи једнако све дубље улазе у ћор-сокак у који су забасали, предложи ироничним тоном ову комбинацију: Конгрес ће за пола часа обуставити седницу: други руски и енглески пуномоћник, решпће тешкоћу већином гласова. . . Па! тај галиматпјас окрену се у нашу корист. Ја сам заступао линпју Сан-Сгефана, маркиз Солсбери nec plus ultra нашег ђенералштаба. Кнез Хохенлое предложи средњу трасу ко.ја је делила на двоје сцорну трасу. Ја прпмих, п гштање би решено. Прексутра потписасмо уговор."1 Та прича износи тачну психологију Конгреса, — и времена. Свако игра природно своју улогу. . . Али интереси народа, при свем том, налазе себп пута; н ти интереси, комбинујући се под будном присмотром, обезбеђују особпту награду победама Руспје. Да лн је Русија хтела уништити Турску? Да ли је по злу било корпсно да заменп, ту безопас-ну владавпну, владавином Сила које господаре Средоземним морем и Балканом? С дрзгге стране, да ли је Енглеска истинеки мислила да спречи сурвавање отоманеке царевине? Да ли ће до краја потпомагати одговорног извршника „зверетава над Бугарима?“ Да ли она нема да се плаши и другпх такмаца осим Словена, који су јој тада били једина брига? Између те две супротне политике, од којих је и једна п друга недовољно објашњена и непоз-здана у саму себе, Немачка пролази и узима свој пљен. То је цела историја Конгреса Прво и најкрупнпје пнтање било је питање о Балкану. Дебата показује две фазе или два изгледа. Пре свега Енглеска упорно и опоро, према сноразуму од 30 маја, противи се образовању „велике Бугарске* и труди се да одржи оружје 1 Неиздате успомене II. Шувалова.