Дело

170 Д Е Л 0 изговори, у седници од 5 јула, беседу коју гроф Шувалов квалификује као „речиту“ : Погрешно мишљење, вели племенити лорд, приписивало је Конгресу намеру, да приступи деоби једне старе државе а не да ојача, као што је урадио Високи Скуп, једну стару царевину коју сматра као битно потребну за одржање мира. Истина је да се често пута, после великога рата, врше територијалне измене; Турска није једина држава која је претрпила територијалне губитке; Енглеска, тако исто, изгубила је покрајине којима је придавала велику вредност и за којима и данас жалп (да ли је мислио на Кале?) Таким аранжманима или уступцима не може се дати име деобе, и грчка влада потпуно бп се варала о погледима Јевропе... Лорд Биконсфилд додаде да „нико не сумња у будућност Грчке, да државе, као и индпвидуе које имају будућностп, у положају су да могу чекати“. Мало опора утеха. .. Гроф Шувалов одговорп лорду Биконсфилду напомињући да Словени на Балкану нису једини који би желели „да помуте мир Јевропе,“ п завршнло се са доста платонским гласањем, саобразним предлогу Француске и давањем Грчкој просте ис-правке граница у Еииру и Тесалији. Грчка је видела дакле да јој се измиче прилика. Енглеска и Аустро-Угарека бдиле су над Солуном.1 Да ослободимо стварност протоколарних фраза. Уз пркос изјавама лорда Биконсфплда, политика којој су приступале Силе, било по сили саме ствари, било по унутрашњој,свести о неизмпрљивим ривалствима, то је била деоба отоманске царевине, ако не територпјална деоба, а оно бар деоба на „сфере утицаја;‘ као што ће се рећи касније, по одељењу и сецкању Балкана међу локалне народности, срођене са великим јевропским породицама. Брагише се дакле, upe свега, на смисао Цариградске Конференције, — прихваћен већ и прошнрен уговором у Сан-Сте1 Положај Крита једва је био и додирнут на Конгресу. Члан 23 Берлинског Уговора. који је заменио чл. 15 уговора у Сан-Стефапу, вели просто да he се на острво ирименити органска уредба од 1868 г. Вадингтону се приписује та реч коју је он упутио јелинској колонији у Парпзу: „Наишли смо, у Конгресу, на гвоздену вољу која нам није дала да се бавимо Критом н та је воља била воља лорда Биконсфплда." Chrystaphides, Кипар или Крит, у Correspon đant-y од 10 анрила 1895 год.