Дело

БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС 171 фану, — и саставише „Бугарску“. Смањену Бугарску, до душе, упетљану и сумњиву: али, најзад, Бугарску, то јест православну и словенску државу, у срцу нолуосгрва, у близинп Цариграда. Два милиона Словена ослобођених туреког госиодарства, уједињенн у аутономну кнежевину која плаћа данак п стоји нод снзеренством Султана, са хришћанском Јшравом н народном војском; ту је имало чиме да се створи прпмама за будућност новог народа на Истоку. Таква је цена којом је плаћена словенска победа. Ваља само погледати како расте тај новн пањ, којн је раоник од Нлевне отргао од вековне иомрчнне у којој је почивао. Али та Бугарска нпје једна и целокупна: одузели су јој њене приступе ка мору. Између осталога, као чеи нзмеђу ње и Цариграда, уметнулн су Источну Румелију, такође бугарску покрајину, али остављену „под непосредном политичком н војном влашћу Султановом”, а која ужива само „адмннистративну аутономију“, — концепција дипломатска, дивна на хартнји, али, у ствари, апсурдна, неостварљнва, без жпвота. Уз то, остаје, но другим покрајинама царевине, трећа Бугарска, Бугарска у ропству, — која, ипак, не сматра да је недостојнија од оних двеју других пажње Јевропе. Дакле, Бугари, смањени у одвојеној Бугарској, Бугари раздраженп у аутономној Бугарској, Бугари у очајању у турској Бугарској... Мораће се говорити о њима! Конгрес, а поименце Енглеска, терају у опрезности иротиву руске победе дотле да оетављају Султану „право пролаза за трупе, муницију, и т. д , јужним делом софнјскога санџака.“ Тако да Балкан остаје, теоријски бар, граница и бедем Турске. Једва је гроф Шувалов, једним вешгим дипломатским маневром, могао очупати од Енглеске уступање еофијског среза; нначе, Бугарска би не само бнла расцепљена на двоје, него н обезглављена. ГЈа ипак за то Бугарска остаје оригинална творевпна Конгреса. Исторпја бележн факт: нова народност родила се на Балкану. Личност врло жива, снажна и оевајачка која ће, пре десет годпна, поломптп своје окове и збрисати извештачену гранпцу, коју је јевропска дипломатпја етворила између „незадовољне“ и „задовољене Бугарске w Како је јелинизам уклоњен, и како је панславизам пустио