Дело

172 Д Е Л 0 свој врх до врата Цариграда, германизам тражи свој део. Енглеска, која је све учинила да би угушила прве, помаже екстанзпју овога. Можда замишља да ће добити, стављањем двеју сила на сунрот једну другој, равнотежу. Нарочито, она се клања пред вољом кнеза Бизмарка. Sic volo, sic jubeo. Ту ће он у напред наплатити свој „успех“ п својз^ мисију „иоштена посредника.“ Напоредо са словенским напретком у Бугарској, Конгрес еанкционује развпјање германске власти на Босном и Херцеговином. У оној истој речитој “ беседи, у којој лорд Биконсфилд одбија идеју о „деоби“, и ако ее њој иокорава, он захтева, као британеку иницијатнву, идеју да се те две провпнције нредаду у руке Аустро-Угарској. У суштини, то је било само извршење Рајхштатске Конвенције. Аустро-Угарска добива исплату за своје мудро и опрезно држање за време рата. Ево како лорд Биконсфилд уређује стварп пред ареопагом: „Његова Екселенција грабп ту прилику да одбије инспнуације једнога дела штампе која је оквалификовала као „деобу11 одлуку Конгреса у погледу Босне и Херцеговпне. Баш на иротив, та је одлука донесена да би се предупредила деоба. Многобројни ранпји цримери из историје правдају је : Босна остављена сама себи, без елемената за добру владавину, окружена независним или иолунезависним државама, била би, за кратко време, поприште крвавих битака. У тој намери, Белика Британија апеловала је на једнусуседну велику Силу, моћну и заинтере совану за о држање мир а : Јевропа, делећи исту мисао, предала је Аустро-Угарској окупацију и администрацију Босне. Његова Екселенција напомиње да је већ више пута било у суседним земљама, било другде (вероватно у Италији и Белгији), таква мисија поверавана Аустрији: иницијатива Велике Брптани ј е не доказује дакле да је она наклоњена деоби..., п т. д. “ А ево сада шга се било догодило: од самога почетка компликација, Аустро-Угарска беше истакла своје право на две покрајине: она је доставила до знања своју намеру да неће допустити, ни по коју цену, да се словенекп утицај развија на западном делу бплканскога полуострва. У Рајхштату, Русија, обавештена о намерима Аустрије, на њих је пристала,