Дело

БЕРЛПНСКИ КОНГРЕС 178 жртвујући у иети мах Србију и, по мало Црну Гору.1 Од тада, кнез Бизмарк нпје пропустно ни једну прилику а да не напомене тему о аустро-угарском утицају на балканском полуострву. За време рата, Аустро-Угарска се умешала у нослове двеју покрајина. У почетку, Енглеска (по сведоџби грофа Шувалова) била се показала пуна неповерења према Аусгро-Угарској. Када се дакле дефннптивно извршпло зближење између двеју Спла. вероватно у времену цариградске Конференције, али још вероватннје у самоме Берлину и иод оком Бизмарковим, оставпше Енглеској „пницијативу,“ коју је тражио лорд Бнконефилд, у својој беседн од 5 јула. Када је тако све бпло приправљено, Аусгро-Угарска, у седници од 8 јула, открила је своје батерпје: „Заинтересована у првоме реду. као суседна Сила, Аустро-Угарска је прпморана изјавити искрено и отворено да јој њенп најозбиљнпји жнвотни ингереси допуштају да нрпми само једну солуцију босанеко-херцеговачког питања која би била кадра донети трајну пацификацију тпх покрајина и спречити понављање догађаја који су тако великој опасности излагали јевропски мир и створили Аустро-Угарској, намећући јој велике жртве и велике материјалне губитке, неиздржљив положај, чије нродужење она не би могла нримити.“ У одговор на то, лорд Солзберн поднео је предлог, који се своди на две фразе: „Порта ће дати доказа о највишој мудросги, ако одбије да и даље прпма на себе терет посла који премаша њене силе; п поверавајућп га Сили која га је кадра извршнтн, она би одвратила од Царевине страшне опасности (то је осуђеник на погубљење путем убеђивања); из тих побуда, влада Кра1 Каратеодорп паша даје једап тачан п запимљпв детаљ о епоразуму у Рајхштату: „Вредно је забележпти да почетак тога шггања (о Боени и Херцеговпнн) допнре, ако ,је веровати некпм причама, до састанка царева, у Рајхштату, у јуну 1876 г. То је бар нод заклетвом тврдио Коголнпчеано. Тај носледњи пзјавпо је да је пмао у рукама два документа исипсапа пнсаљком, један од кпеза Горчакова, други од грофа Апдрашија, u измењанпх међу њима у Рајхштату; два списа, који су били формулисапп као ироста пзлагања пдеја, усвајаху, у иретпоставци руско-турскога рата, врабање Бесарабије Руспјп и прошпрење Аустрије у Босни п Херцеговппп. Впше пзјава лорда Солзоернја, за време службеппх u прпватнпх дпскусија. дају маха веровању, да се п Епглеска, од сво.је страпе, била сирпјатељнла с том пдејом у доба копферепцпја у Цариграду..."