Дело

174 Д Е Л 0 љичина предлаже сакупљеним Силама да Конгрес утврдп, да покрајпне Босну н Херцеговину окупира Аустро-Угарска, и да њима управља." Кнез Бизмарк одмах пристаде уз тај предлог: „То није само ауетро-угарски интерес, него и општа дужност. . . Немачка, која није везана никаквим непосредним интересом за Исток, мишљења је да само држава, која располаже потребним силама и која је на домак огњишту нереда, може тамо успоставити ред и обезбедпти сз7дбину и будућност становништва. “ Та теза могла се распрострти и прпменити и на друге покрајине. . . Турскн пуномоћници страховали еу од тога ужасног ударца. Неколико дана, они су већ преговарали да би га одбили. Још се поправљао уговор у Сан-Стефану: али, овога пута, да се учини још тежим! Куцали су на сва врага, а нарочито на врата енглеских пуномоћника: ту је за њих било друго, и не мање мучно разочарење: „Отомански пуномоћнпци приступише лорду Солзберију п Биконсфнлду и преклињаху пх да употребе свој утицај да се бар одгоди, на дан два, дебата, за које бп време они стигли споразумети 'се. Енглески иуномоћници саслушаше пх расејано; место сваког одговора, лорд Биконс-филд рече им суво да су одлуке отоманског министарског савета одлуке једног врло мало паметног с-купа, да не би рекао што впше. Што се тиче лорда Солзберија, он смаче раменима и рече им: „ Ја, нећу учинпти ншпта; а ви можете чпнити све, јер знам да нећете учинити ништа. Политика ваше владе састоји се у томе да не признаје ни најочигледније интересе.11 Иоеле чега он се повуче. . . Онима који су га пптали за што је примио улогу инпцијатора за аустријску окупацију, лорд Солзберп одговори да. како се предлог о томе морао поуздано формулисати, он је помислио да ће бити корисније да га учини Енглеека него Аустрија. . А Када је, на седници Конгреса, предлог учињен и потпомогнут трима главним Силама које су руководиле Високпм Скупом и „речитошћуи лорда Биконсфилда, Турска је могла 11 Неиздате Успомене Каратеодорп-паше.