Дело

БЕРЛИНСКИ КОНГрЕС 175 само да се ноклони. ГЈа ипак, била је једна Сила коју је ширење Аустро-Угарске ка Јадранском Мору морало бадати у бригу. то је била Италија. Шу је на Конгресу представљао један дппломата старе школе, лукав и иекусан, коме је његова већ дуга каријера давала извесно иоуздање у себе, гроф Кортп. Отомански пуномоћници ишли су и к њему да му испрпчају своје муке: од њега нпсу ншчупали ништа. Рекао је, касније, да је пмао илп је мпслпо да је имао извесна уверавања од стране Бпзмаркове. Било како му драго, у седници, он показа један покрет: „Једпни коме паде на памет, не да потпомогне отоманске пуномоћнике, него просто да учини да се чује један глас којп нпкако није био сагласан са гласом цредседниковнм, био је гроф Корти. Он запита грофа Андрашпја на какво се гледиште ставља његова втда односно окупације. Пптање је било формулпсано доста неодређеним изразима. Међу тим, чнм је гроф Кортп изговорпо те речн, гроф Андраши окрете се најпре кнезу Бизмарку, па онда, гледајућп грофу Кортију у очи: „Господпне Пуномоћнпче Италије, рече, Аустрија, окупирајући Босну и Херцеговину, ставља се на јевроцско гледиште. Немам впше ншпта да додам.“ Тај одговор учинп на грофа Кортија особити утисак. Не само да ништа није одговорио у том тренутку, него ни касније, не отвори внше ус-та, ни он. ни његов талијански колега, гроф де Лонај, н када га, после тога, отоманскн иуномоћници преклпњаху да иредложи да окупација има само прпвременп карактер, гроф Корти то одбн рекавши да ту не може нпшта н да му је достављено да бп његово мешање било сматрано као casus belli.1 Све то, наравно, не налази се у протоколима. Лорд Биконсфилд допуни своја објашњења развијајућн једини аргуменат подесан да фрапира јавно мншљење у Енглеској: „Ако би Конгрес оставио иокрајине о којнма је реч у стању у коме се оне сада налазе, опет бн се појавила иревлас-т словенске расе, која је слабо расположена да другима чини правду. . .“ 1 .Неиздате Успомене Каратеодорп-паше. — Внди п прпчу која ,је пзбила, кажу, пз кабпнета Вадингтона п која је угледала света у „Новој Слободној Преси“ од31 авг.