Дело

176 Д Е Л 0 Горчаков, обвезан још од Рајхштата, имао је само да испија чашу. Он рече просто: „да је енглескн предлог улазио у опште погледе Русије:“ Отомански пуномоћници још се не могаху склонити на такву жртву. Нпсу имали упутстава. Нпсу ни уступили, ни раскинули; положај им је бпо ужасан; „дрхтали“ су, то је реч којом се служе више пута да би пзразилп свој страх. „. . . Одмах после седнпце, сплно их нападоше њпхове ауетрпјске п енглеске колеге. . . Лорд Биконсфилд нпје се задовољио само саветовањем. Отворено је иретио. Оптуживао је отоманске пуномоћнике, што је било много озбиљније, да се стављају на супрот енглеским плановнма, да Енглеску доводе у такав положај да не може више бранити Турску ни од кнежевпна, ни од Грчке. . .“ Нису биле саме претње лорда Биконсфилда: „Отомански пуномоћници сазнадоше одмах сутра дан после седнпце, да је Кнез Бизмарк саветовао Аустрији да уђе у Босну не чекајући на пристанак Сјајне Порте. . . Бојне припреме те Силе, озбиљне речи кнеза Бизмарка, ауторитет његовпх савета, речп силе ће г л е д ат и н а с в о ј е и н т е р е с е, које је изговорио у сред Конгреса, протокол објављен као отворен, прекори и претње лорда Биконсфилда наговештаваху и сувише озбиљност ситуације и потребу да се она што пре отклони каквим било средством.1 Средство је бпло редакцнја једне клаузуле (11 јулај намењене да остане тајна, алп која би спасавала бар по форми изглед Турске и која бп цодвргла прпвремену окупацију Босне и Херцеговпне, од етране Аустро-Угарске, са Ново-пазарским срезом, претходноме споразуму са Турском 2 1 Неиздате Успомене Каратеодори-паше. 2 Ево текста те тајне клаузуле: „На жељу исказану од стране отоманских пуномоћнпка у пме њпхове владе, аустроугарски пуномоћнпци изјављују, у пме владе Њ. Ц. Кр. Апостолског Велпчанства. да суверена права Њ. Ц. Величанства Султана на покрајине Босну и Херцеговину неће претрпети никакве повреде фактом окупацпје о којој се говори у члану који се односи на речене ировннцпје у уговору који ће се даоас потписати; да ће се окупацпја сматрати као иривремена и да ће се претходни споразум о поједппостима окупације извршити одмах после затварања Конгреса између двеју влада. „Берлин, 13 јула 1878. Андраши, Карољи, Хајнерле."