Дело

БЕРЈШНСКИ КОНГРЕС 177 То еу биле само голе речи. Најлепшу победу у целоме рату задобила је Аустро-Угарска, не потегавшп мача, не дрешећи кесе, нротив воље Турске, протнв воље Русије, протпв воље Италије. Бпзмарк је могао поновптн своју нзреку: .,Ја сам Конгрес!“ 1 Германски утица.ј закорачпо је на Балканско полуострво. Горчаков се хтео мернтн са Бизмарком: био је потучен. Дуге жртве руске политике у 1863, у 1866, у 1871 годинп, завршавале су се тпм страшнпм поразом. Јевропа, која се први пут еастала после успеха Немачке, могла би затражити од ове ако не рачуна, а оно бар компензација: на против, овај јој је сиремала своје ново повећање. Кнез Бизмарк, прпбравшп, у корпст „веће Германије“ корнст од рускпх победа на Балкану, обезбеђивао је себи на свагда верност Ауетрпје : упућивао је ка Дунаву снаге Јужне Немачке и тако је ослобођавао Север; постављао је основе „тројноме еавезу“ доказујући Италији њену немоћ, и немоћ западних народа. Ни Енглеска, нп Русија, нп Француска нису се умеле брзо „окренутп“ пред новим фактом, пред састављањем импернјалистичке Немачке. Оне су се закасниле око својих старих свађа, старпх етрасти и старих ндеја. Енглеска дппломатија, на име, са својим мало гордим поуздањем, дала се ухватити у тако вешто разапету замку. Она је узела на себе да уведе Немачку на полуострво н у Царнград. Сва остала дела конгрес-ка врзмају се око тога чвора. Румунија је проглашена за независну. Али, после дебате која је бнла за њу врло мучна п у којој је била остављена од с-впју, она мора примити, volens nolens Добруџу мало заокругљену у размену за Бесарабију коју је вратила Руспји. На наваљнвање Француске, која ју је, до душе, браннла, да би јој добпла бољу гранпцу према Добруџп она је најзад иристала на једну тачку уговора, која даје народносг и једнакост ирава Јеврејпма у Румунији.1 21 Ј. de Witte, Петнаест годипа псторпје. Белешка о једном разговору румунског агента Лптеана са Отом Руселом, послапнком енглеским, 26 априла: „Бпзмарк се до сада само пграо речпма о Источном пптању; последњу реч, позајмио је од Луја XIV: „Ја сам Конгрес". (стр. 378). 2 Румунскп делегатп, Браћапо и Коголнпчеано, п ако су представљалп државу која је ратовала п победпла, ппсу бплп прпмљени ла учествују у Дело, књ. 19. 12