Дело

БЕРЛИНСКП КОНГРЕС 183 Румелије одвојене од велнке Бугарске, са војничком одбраном, за Турску, балканским ланцем; у Азијн и на мору, то је одбранбени уговор закључен између Енглеске п Султана, који оставља овоме, иовољнпм тумачењем, ,.располагање Мореузинама“ (то јест евентуалну окупацију Мореузнна енглеском флотом), а све то наслоњено, у ствари, на окуиацију острва Кипра. Прпстанак Немачке на те две користи Енглеска је задобила једним иреговарањем пре Конгреса, под обавезом за себе да нрппомогне додељивању Аустријп адмннистрацпје у Босни н Херцеговини. Тако се од једанпут све објашњава.1 * * * УМеђу тим цењкањима, губпли су из вида мотив који је био повод рату, „побољшање судбпне хришћана на ИстокуА Не треба, међу тим, миелити, да се Конгрес није бавно том племенитом ствари Председник, кнез Бизмарк, не пронушта никако ударати гласом на „високу цпвнлизаторску мисију “ која прииада, од тада, силама. Русија ту бди, разуме се, а Француска, која се сва предала томе да одржи остатак утицаја који јој њено траднцнонално дело, бнло религиозно, бнло слободоумно, одржава на Пстоку, Француска је усвојила за пра1 Нико боље од Каратеодори-иаше нпје разумео п објаснио утпцај те конвенцпје од 4 јупа, која је везпвала једновремено све стране ангажоване у Конгресу. Оп је први и грозно настрадао од ње, јер је тај тајнп споразум у напред унпштпо његову акцпју: „Англо-турска конвенцпја п уступање Кппра којп су обзнањенп у гај мах донрпнелп такође пооштровању аустрпјске лакомости. Њени заступници сазналп су за рапије за тајпп араижмап пзмеђу Енглеске и Турске; о томе не треба сумњатп. као год што не бп бпло места сумњи да су онп посветили у тајну п Базмарка, према коме Андраши никако не бп смео преКутати о иредмету такве важностп: п, док су Енглезн, који су узели Кипар, палазили да је са свим прнродно потиомагати окупацију Боспе Аустрпјанцима, свн, од своје стране, морали су очпто удвајагп своје наноре да не бп отшили са Копгреса са мање корпсти него Енглези. „Јула 4 .једап телеграм од Порте иотврђивао је отоманским нупомоћиицима да ностојп конвепција између Енглеске и Турске односно Мале Азије н Knupa. Било им је врло незгодно што ннсу ранпје зналп о једној тако важниј ствари (сами, дакле, нпсу били носвећени у тајну) која, дасујесазнали на време, давала би им права да ua британске иуномоћнике врше преспју много јачу но што је био случај. Јула 7, копвенција је била разглашена и вероватно јавпа у Лондону. Одмах по том. за ствар се сазпало п у Берлину, и. од тога тренутка. Ауетрпјанци, корнстећи се нередом створенпм У редовима овпх који за њу нису paunje зналп (то јест цео свет, осим Енглеске, Немачке н саме Аустрпје) ноказаше се још насртљпвпјп у својпм захтевпма." (Неиздате У с и о м е н е).