Дело

ПЛАВОЈКА 199 непознатим, невиђеним, и она њена урођена аристократија у укусу и осећају која је гонила да се уздиже на висину, према којој она није никада имала довољно средстава. Не, не, такву исповест не сме учинити никада! Напротив, пошто је Џемс волео, после трудног рада од више сахата, добру трпезу и жену увек готову за миловање, њена је сад сва брига била да задовољи те његове тако оправдане и скромне жеље. Што се тиче Бијанке, Аделина ју је убедила, да је и за њу боље да између два понпжавања изабере оно које јој је давало могућности да барем привидно очува ноштење. Те тако је и њена слика дошла у друштво плавојкине слике. И тако су ове две пријатељице живеле једним истим животом. То бејаху две пијанице којима је вино више ударило у ноге него у главу; које су још при чистој свести; и које разумеју у каквом су стању; и виде врата на кући и биле би раде до њих доћи. Али ноге их једва држе, те се наизменце придржавају, и настављају ход скакућући, кривудајућн, наслањајући се на зид, падајући сваки час у блато, устајући с тешком муком да наставе пут; певајући да би одагнале бриге и заварале себе и пролазнике. IVIV Џемс Буртон, који је ноћ провео у несаници, п савладан умором задремао пред саму зору, пробуђен је наједанпут куцањем на собним вратима. Сиђе с постеље — није се био ни свукао — и похита да отвори. Уђе Цезар. — Шта је? Нисам звао никога. — Госнодин маркиз ће ми опростити, алп... — Колико је сахата? — Десет. — Па, шта хоћете? — Имам да вам саопштим нешто од стране госпође Бијанки. — Шта ? — Госпођа Бијанкп веома жали што вам мора јавити да се, први пут у животу, налази у немогућности да изврши ваше налоге.