Дело

ПЛАВОЈКА 201 — Не! — повика Буртон, који осети како му, од гнева, од једа што је наишао на ту преиреку, крв појурп у главу. Потом, дошав к себи и мало се савладавши: — Њу сам хтео, а не другу... Цезар, видећи све то интересовање, сву ту унорност, помисли да се британски маркиз замлатио у ту Плавојку, и то, што је још чудноватије, преко њене слпке. Али он је познавао ексцентричности тих људи са севера, те се није чудио. Спусти још већма свој глас, даде неки тајанствен тон својим речима и настави: — Кад би се господин маркиз могао који дан задржати у Милану, није немогућно, управо хоћу да кажем није невероватно, да би та плавојка, што сте је изабрали, дошла на са:станак. — Како то мислите? — Ово ћу бити тако слободан да вам рекнем у поверењу. Госпођа Бијанки, веома љутита на плавојку што није дошла, и што се због тога морала замеритп тако одличном господину као што сте ви, искалила се, мало час, преда мном, и рекла ми је: Неваљалица! Мисли ли то она да се отме? Видеће с ким има посла! Пмам ја једно поуздано средство да је принудим, да испуњава своје дужности према мени... — Аха! Тако зар? — рече Буртон, живо се интересујући. — А како ће је то принудити? — Не знам ништа више, господине маркиже. Али госпођи Бијанки је врло практична и паметна жена; и кад је то рекла она ће то и испунити. И допустила ми је да то саопштим господину маркизу, како би му улила наде у успех њеног плана до чега јој је, ако се не варам — додаде Цезар иронпчно — веома стало. Али Џемс се наједанпут изменио у лицу, и обузет неком изненадном мисли, повукао се у себе и више није слушао келнерова причања. Потом га упита: — Могу ли ја сам отићи ка госпођи Бијанкијевој ? — Врло добро, господине маркиже. — Хоћу лц је наћи сад код куће? — Без сумње. Мени је било стављено у дужност да вам вратим суму коју сте дали јуче, ако баш не бисте хтели... Али ако будете тако добри да одете до госпође Бијанки, ја мислим да ћете се боље сами споразумети, и...