Дело

НЕКРОЛОЗИ 868 што се ми нисмо надали тако раној смрти његовој, и што смо од њега још много и много очекивали, Јер, оби\ његова делања и рада постајао је сваким даном све шири, н ми смо с нуно права имали да очекујемо ирави обилат песнички рад. Али, над већ побусаним гробом његовпм, ми можемо само говорити о свршеним делима његову, и, грехота би било, а да не истакнемо неколике његове песме, које га сем оних, које смо сномепули стављају у ред нашпх најбољих лирика. Тако, ванредно му је лепа песма у циклусу „Емире,,: „Доћи ћу ти, драга, доћ! Кад се небо звездом оспе, Кад се мирис ружа проспе, Кроз ту благу ноћ. Доћи ћу ти, драга, доћ. ДонЈећу ти златан прстен, У прстену алем камен, Као мајске зоре пламен Нек се свјетли ноћ. Доћи ћу ти, драга, доћ. Сапутник ће бит, мп Љељо, II он ће ти датп дара, Срце моје пз недара. Буди спремна поћ.* Доћп ћу ти, драга, доћ!! УУ његовим песмама „Са Источног парнаса“ толикоје складне лирике, да, кад би ми било могуће, ја би их све овде цитирао. Само из тих песама, могло би се видети, колики је био велики лирски песник Авдо Карабеговић. Не могу да пропустим, а да опет не цитирам оне које су најкарактеристичпије у том циклусу: „Ђул Бејазо, цвјете мно, У рају сам синоћ бпо, Све хурије Божја чеда, Љубезнице Мухамеда, Љепотом су својом сјале, Раскош раја престављале, Теби равне било није, То Мухамед реко ми је, У част слатке дражи твоје, Он је прву чашу пио... Ђул Бејазо, цвјете мио !..