Дело

84 Д Е Л 0 — Најглавније је, бити спокојан пред трком, — рече он, — будите орни и ничим не кварите расположење. — All right, — смешкајући се, одговори Вронски и ускочивши у кола, нареди да вози у Петерхоф. Тек што је одмакао неколико корака а облак, који је још од јутра претио кишом, наиђе и пљусну киша. .„Не ваља!“, помисли Вронски, дижући кров од кола“. „И овако је влажно, а сад ће се сасвим раскаљати. Седећи усамљен у затвореним колима, он извади писмо материно и цедуљицу братову, и прочита их. Да, све је то било једно, те једно. И мати, и брат, и сви, налазили су за потребно да се умешају у његове срдачне ствари. То мешање изазивало је у њему злобу — осећај, који се ретко у њему јављао. „Шта се њих тиче? Зашто сваки сматра за своју дужност да се брине о мени? Због чега се чепају око мене? Због тога што виде да је ово нешто, што они не могу да појме. Кад би ово била обична подла светска љубавна веза, они би ме оставили на миру. Они осећају, да је ово нешто друго, да ово није ^играчка и да ми је ова женска дражија од живота. И баш то им је непојмљиво, и зато им је криво. Ма каква бнла наша судбина, ми смо је створили и ми се на њу не жалимо“, говориојеон, у речи ми подразумевајући себе и Ану. „Не, они хоће да нас науче, како да живимо. Они немају ни појма о томе, шта је то срећа, они не знају да без ове љубави за нас нема ни среће, ни несреће — нема живота“, мислио је он. Он се љутио на све за њихово мешање баш зато, што је у души осећао да су они били у праву. Он је осећао да љубав, која га је везивала с Аном, није тренутни занос, који ће проћи, као што пролазе светске везе, не оставивши ни код једног ни код другог других трагова, осим пријатних или непријатних успомена. Он је осећао сву тегобу свога и њеног положаја, сву тешкоћу скрнвања своје љубави, при оној истакнутости на погледу целога света, у којој су се онн налазили, тешкоћи лагања и обмане; и још лагати, обмањивати, лисичити и стално мислити о другима онда, кад је страст, која их је везивала, била тако јака, да су обоје заборављали на све друго, осим своје љубави. Он се јасно сећао свих оних случајева неопходностп лажи и обмане, који су се често понављали и који су били тако одвратви његовој природи; сећао се особито живо опаженог