Дело

-r'/SJli- fy . CrM- /jf — ■ ! j - (’ j c' / (/ „.' 88 Д E Л 0 Она је говорила истину. -Кдд^бидје иалгбил/)-it ког било тревутка упитали, о чему је мислила, она је без погрешке могла одговорити: о једном истом, о својој срећи и о својој несрећи. Ево о чему је она мислила сад, кад ју је он затекао саму: она је мислила, зашто је другима, на пример Бетси (она је знала за њену скрнвену од света љубавну везу с Тушкевнчем), све то било лако, а њој тако тешко ? Сад jy је ова мисао, из неких разлога, особито мучила. Она га упита о тркама. Он јој одговори али видећи, да је узбуђена и старајући се да је разоноди, поче јој причати најпростијим тоном подробности припрема за трку. „Да ли да му кажем, или не?“ мислила је она, гледајући у његове мирне умиљате очи. „Он је тако срећан, тако је заузет својим тркама, да неће разумети, како треба, неће појмити сав смисао за нас овог догађаја.“ — Али ви ми нисте казали, о чему сте мис^или, кад сам ушао, — рече он, прекинувши своје причање, — молим вас кажите ми! Она је ћутала и, погнувши мало главу, гледала га је испод обрва својим очима, којесусијале иза дугачкпх трепавица. Рука њена, која се играла откинутим листом, дрхтала је. Онје видео све то, и његово лице изразило је ону покорност, ропск.у преданост, која ју је тако поткупљивала. — Ја видим, да се нешто догодило. Могу ли ја бити макар и један тренутак спокојан, знајући, да сте ви у невољи, коју ја с вама не делим? Тако вам Бога, реците ми! — умољавајући, понављао је он. „Да, нећу му опростити, ако не појми сав значај овога. Боље и да му не говорим, зашто да га кушам?“ мислила је она, гледајући га исто онако и осећајућп, да се њена рука с листићем све више и више тресе. — Тако вам Бога! — понови он, дохвативши јој руку. — Да кажем? — Да, да, да... — Ја сам трудна, — рече она тихо и лагано. Листић у њеној руци задрхта још јаче, али она не скидаше с њега својих очију, старајући се да види, како ће он то примити. Он пребледе, хтеде нешто да каже, али застаде, испусти њену руку и обори главу. „Да, он је разумео сав значај овог догађаја,“ помисли она и благодарно стиште му руку. Алп она се преварила у томе, да је он схватио значај овог