Дело

90 Д Е Л 0 да је, чнм је она ночињала говорити о томе, она, права Ана повлачила се негде у саму себе, а на место њено појављивала се друга, чудновата, туђа женска, коју он није волео, које се бојао и која му се одупирала. Али сад се решио да јој пскаже све. — Зна ли он, или не, — рече Вронски својим обичним, чврстпм и спокојним тоном — нас се то ништа не тиче. Ми не можемо.. ви не можете тако остати, особито сад. — Па шта да се ради? — уппта она с онпм истим лаким подсмехом. Њој, која се тако бојала, да он не схвати олако њену трудноћу, било је сад криво, што је он изводио из тога неопходност да се нешто предузме. — Казати му све, и оставити га. — Врло добро; рецимо да ја то учиним, — рече она. Знате ли, шта ће од тога бпти? Ја могу упапред све иснричати — и зла светлост засија се у њеним за тренутак пре тога нежним очима. — „А, ви љубите другог и ступили сте са њим у преступне односе? (Представљајући мужа, она је исто онако, како би учинио Алексије Александрович, нагласила реч преступне). Ја сам вам предочавао све последице у религијском, грађанском и породичном смислу. Ви ме нисте послушали. Сад пак, ја не могу да срамотим своје име... — и свога сина, хтела је рећи, али она нпје могла да збија шалу са сином... — да срамотим своје име,“ — и још нешто, томе слично, — додаде она. — Уопште, он ће рећи са својственим му државничким маниром, и јасно, и тачно, да ме он не може пустити, него ће предузети потребне мере да осујети скандал. И учиниће мирно и акуратно све оно, што каже. Ето, гата ће бити. — То није човек него машина, и машина пакосна, кад се наљути, — додаде она, сећајући се Алексија Александровича, са свпма подробностпма његове фигуре, начина говора, и окривљујући га за све, што је могла у њему наћи рђавог, не опраштајући хму ништа због ове страшне кривице, којом је пред њнм била крива. — Али, Ано, — рече Вронски убедљивим, меким гласом, старајући се да је умири, — ипак је неопходно рећи му, а после ћемо се управљати према ономе, шта он буде предузео. — Па шта, да бежимо? — А зашто не? Ја не видим могућност продужавати овакав живот. И не ради себе — ја видим, да ви страдате.