Дело

ПЛАВОЈКА РОМАН — МАРКО ПРАГА Мила моја Бијанка, ‘ Хвала ти на саветима које ми дајеш. Твоја страховања су нов доказ колико ме волпш. Али не бој се. Beh су три месеца откако се впђамо готово сваки дан, и писмо биле пи у каквој опасности, и нико није посумњао нити he икад ко посумњати штогод а најмање Џемс и... она друга. Наш однос је нешто особито, друкчији него сви други. Он не само што не мења ништа у нашем животу, него, штојејош важније и што је теже објаснити, ни у нашим осећајима. Ох, дабогме! Те још како је тешко објаснити! Какав прост човек или нека проста жена, кад би им рекла да имам љубавника, али да не мрзим п не занемарујем — ни у којем погледу — свога мужа, не би меразумели: закључили би, може бнти, да сам покварена и да не волим ни једнога ни другога. Али ти, ти која си ме пратила корак по корак од детињства, ти која нознајеш мој живот, ти која позпајеш моју душу и моју мисао, ти ме свакако разумеш. Разумеш ме, зацело, и стога што сн образована жена. Кад сам почела одлазити у друштво, сећаш ли се? рекла сам ти: ово he бити добро за мене а и за мога мужа. Неко би, хможе бпти, на то онда могао рећп да га занемарујем. Међутим, то је било добро за мога мужа, јер сам се кући свакад враћала весела и задовољна, и он је у томе уживао. Сада пак (ти ћеш појмити, да ја овде нећу да мудрујем и да не тражим извињења, јер не знам шта би ми она требала)