Дело

АНА КАРЕЊИБА 103 сија Александровича, приметио да је овај сув н строг према њему, и доводећи у везу тај израз лица Алексија Александровп^а и то што није дошао к њима и нпје јавпо нпшта о себи, са оним гласовима, које је слушао о Ани и Вронском, Степан Аркадијевич се досети да нешто није добро између мужа и жене. То је била једна непријатност. Друга|мало пепрпјатна околност била је та, што је нови начелник, као и сви нови начелници, већ имао репутацпју страшног човека, који устаје у 6 часова изјутра, радп као коњ и захтева такав исти рад од својих подчињених. Осим тога, овај нови начелник имао је још репутацију медведа у опхођењу и био је, како нричају, човек сасвим противног правца ономе, коме је прнпадао пређашњн начелникЈна до сада припадао и сам Степап Аркадијевпч. -Јуче је Степан Аркадијеви^ ишао на дужносг у мундир^Ји новн начелник био је врло љубазан и упустпо се у разговор са Облонским као са познаником; стога је Степаи Аркаднјевич сматрао' за своју дужност да му направи визпту у редепготу. Мисао о томе, да га нови начелннк може не примити добро, била је ова друга непрпјатна околност. Алп Степан Аркадијевнч осећао је инстиктивно, да he сеТдпвно образовати. „Сви су људи ка«» и ми грешнн, зашто 'ce срдити и свађати?“ — мислно је он, улазећи у гостионицу. — Здраво, Василије, — говорио је ou, пролазећи ио ходнику са накривљеним шеширом и обраћајући се иознатом лакеју — ти си и бакенбарте нустпо? Љовип — број 7, а? Молпм те, нроведи ме. И сазнај, да лн прима гроф Аничкнн (то је био нови начелник). — Разумем, — смешећи се одговорп Василије. — Одавпо вас нема к нама. — Јуче сам био, само са другог улаза. Је лн ово 7-мн. ЈБовин је стајао са г/верскпм мужиком ua сред собе н аршином мерно свежу медве!)у кожу, кад је ушао < тепан Apкадијевич. — А, убили сте? — внкну Ствиан Аркадијевнч. -- Дпгна ствар! Медведпца? Здраво, Архипе! Он се рукова/ с мужнком н седе на столицу, не скп uijvhn капут н шешир. — Та свуцп се, поседн мало! — скидајући с њега шешнр, — рече ЈБовнн.