Дело

РАМОВ СИНОВАЦ 145 да бежим, да ли да се смејем или да се љутим; остао сам у намери да отпочнем говорити ма о чему, само да избегнем овај страх. Beh ми је био несносан тај човек који расправља о неком ужасном делу, о гнусном злочину, као какав вешт сликар или песник кад испитује какво лепо дело или као миралиста или историчар кад нрича о неком херојском делу. Ја и нехотице постадох сетан, он то опази и рече ми); Шта вам је? Да вам није рђаво? Ја. Мало нешто; али то he нроћи. Он. Изгледате ми јако забринути. Ја. То је... Он. (Пошто смо обоје за један тренутак ћутали, а за то време он шетао звиждукајући и певајући, да бих га опет навео на говор рекнем му:) — Шта радите то? Он. Ништа. Ја. Ви се тако замарате. Он. Био сам довољно луд; слушао сам ту музику од Диниа и осталих младих композитора. Ја. Дакле ви волите музику? Он. Без сумње. Ја. И доиадају вам се ове нове песме? Он. Допадају ми се да богме. Како је то издеклемовано! каква истина, какво изражавање! Ја. Свака ваштина подражавања има свој модел у природи. Шта је модел музичару кад ствара песму? Он. Вашто не бисмо започели из даље, шта је то песма? Ја. Признаћу вам дајеово питање нзван мојих способности. Ето какви смо ми: памтимо само речи, које мнслимо да ћемо разуметн сзмо кад их често унотребљујемо н правплпо примењујемо: у самој памети — колико нејасних забележака! Кад изговорим реч „песма“, ја не добијем јаснију преставу пего ви и већина вама сличних кад кажу: „уважење*, „куђење", „част“, „порок“, „врлина“, „срам“, „опадање4*, „стпд“, „смешно“. Оп. Песма је помоћу звукова подражавање једне скале пронађепо вештачкн или надахнуто прнродом, како хоћете. нлн гласом или инструментом, подражавање фпзичке внке нлн акцената страсти; а видпте да када се променп у њој опо што се може променитн, њена дефннпцнја се тачно нодудара са сликањем, речитошћу, скулптуром п поезијом. Сад да се вратимо Дело, књ. .52 10