Дело

146 Д Е Л 0 на ваше питање, шта је модел за музичара или што је све једно — за песму? То је декламовање, ако је модел жив; то је ломњава, ако је модел мртав. Декламовање треба сматрати као једну линију, а песму као другу која би кривудала по првој У колико је ово декламовање, тип несме, јаче и истинитије, у. толико he га песма која се на њ односи пресећи у више тачака: у колико је песма истинитија у толико he и оно бити лепше; то су врло добро опазили наши млади музичари. Кад се чује: ја сам убоги сиромах! мисли се да се то жали нека тврдица; ако не пева, он he истим тоновима говорити земљи, кад јој поверава своје злато и кад јој каже: о земљо прими моје благо! II девојчица кад осети да јој закуца срце, кад поцрвени, кад се збуни и почне преклињати свога господара да је пусти — зар би се она друкчије изразила? У овим делима има свакојаких карактера, врло различитих декламација: то је узвишено, ја вам то кажем. Хајдете, хајдете да чујете комад у коме млад човек који oceha да he умрети узвикује; срце моје пропада. Слушајте песму, слушајте оркестар, па ћете ми после pefaii каква је разлика између иравог гласа једног који се са душом бори и певања ове песме; ви ћете увидети да се линија мелодије не подудара потпуно са линијом декламовања. Ја не говорим о размери која је још један од услова за песму, ограничавам се па начин изражавања; а ништа пије јасније него овај прелаз о коме сам нешто читао: Musices seminarium accentus, акцепт је расадник мелодије. Па ио томе судите како је тешко а важно састављати песму за декламовање. Нема лепе арије од које се не би могла саставити лепа песма за декламовање, а нема лепе несме за декламовање од које вешт човек пе би могао да створи лепу арију. Не бих могао да тврдим да he онај који добро рецитује и певати добро, али бих се изненадио кад добар певач не би могао добро да рецитује. А верујте у све то што рекох, јер је истииа. Ја. Ја бих вам врло радо поверовао, само ми је мало незгодно. Он. А за што вам је незгодпо да верујете? Ја. Ево зашто. Ако је ова музика узвишена, онда музика божанственог Лилиа де Кампра, Детуша, де Муре-а, па чак, међу нама буди речено, музика драгог учитеља мало је простија. Он. Приближујући се те шапиу ми на уво: — Небихжелео да се чује, јер овде има много људи који ме познају. Она то и