Дело

150 Д Е Л 0 необичпо брз за инструменте са жицама, а њпма он тражи најприближније звуке; дува у малу флауту, гуче метнув је готовохоризонтално на уста, вичући, певајући, разбацујући се као бесан; сам је престављао играче, играчице, певаче, певачнце. цео један оркестар, цело лирско позориште, играјући двадесет разних улога; трчи, застаје као какав бесомучник, очи му се сијају, а на уста иде нена; била је страшна врућина, а зној; који је падао са бора на челу низ образе, мешао се са прашином на коси, цурио је и правио бразду на врху његовог капута, Шта није радио? плакао је, смејао се, уздисао, гледао или нежно или мирно, или бесно; био је као жена онесвесла од бола, као несрећник у највећем очајању, као храм кад се зида, тице које не певају по заласку сунца; као вода која жубори у усамљеном и хладовитом месту, или она која се као бујица спушта са врха планина; као бура, олуја, јадиковање оних што иду на губилиште, помешано са зујањем ветра или са пуцањем грома; као ноћ са својом тмином, као сенка и тишина јер се чак и тишина преставља звуцима. Потпуно је изгубио памет. Одвећ уморан као човек који се диже из дубоког сна или из великог весеља, стајао је непокретно, укочен, запрепашћен; гледао око себе као кад човек залута па не зна где је: очекивао да му се новрати снага и памет; махинално је обрисао лице. Као кад се неко у јутру пробуди, па око своје поетеље види многа лица и сасвим заборавив или и не знајући шта је радио, у првом тренутку узвикне: палепо, госиодо, шта је ново? Чему се смејете и чудите? шта је? (затим је додао): ето шта треба зватћ музиком и музичарем! Па ипак, господо, не треба презирати извесне арије Лилиеве. Ко је тај који ће боље престављати појаву „чекаћу зору“... а да не измениречи? Не треба презирати пека места од Кампра, арије за виолину од мога учитеља, његове игре, његов улазак војника, свештенпка, свећеника... (Ту напреже глас, задржа звуке; суседи стадоше до прозора а ми запушисмо уши. Он продужи): Треба имати јака плућа, велики орган, доста ваздуха; али мало пре су билн добри Успеће Богородице, Велики Пост и Краљеви. Људи још незнају шта треба компоновати, ни према томе шта је за музичара. Лирска поезија још је у повоју; али до ње они долазе слушањем Перголеза, Терадеглиа и других, читајући Метастазе ваљда ће доћи до ње. Ја. Па шта: зар... нису у њој ништа разумели.