Дело

66 Д Е Л 0 и замјерније, што опи траже допнснике. Ваша и ова наша открића сматрају увриједом за цијели свој корпус, заборављајући да је главно оно што се пише, а пе ко ппше, и не хотећи признати, да и међу њима може да се нађе појединаца, којн нијесу достојпи повјерења и који нијесу свијесни своје иначе деликатпе и корисне службе.“ Ово пнсмо попратио сам бпљешком: „У данашњем броју нашега листа чнтаоци могу попово да читају о мукама, које наш народ у Буковнци мора да трпи од људи, позванијех да чувају ред и мнр. Тп су људи ћ. кр. жандари, који су, у пошљедње врнјеме, иостали код нас највећа сила и моћ. Опи су старији од судова јер се многи суци н и државни тужиоци боје внше једнога жандара, него ли од својег министра. Онн су старнји од свештеника и учитеља, јер су н свештенпци п учитељи изложени жандарској милости и немилости. Жандари су старијп и од непосредних својих старјешипа, јер се данас впше вјерује у жандарске извјештаје, него лп у свето писмо. Жандари су, једном ријечју, сила над силама. „Да је то тако, најбоље показује извјештај, који и данас доносимо из Буковпце. Суза српскога парода у Буковици нигдје ue може да нађе родитеља. Народ се мучи и нрогања, као да не живимо у државп, силној и културној. „Допустпћемо, шта више, вјерујемо, да се на мјеродавнијем мјестима пе зна све ово. Стога и доносимо те извјештаје, не би ли се силпи и могући, који могу да. се пе боје жандара п жандарскијех нзвештаја, сјетпли своје душе и на тај пачнн номогли, да престану тортуре, које нијесу ua част миру и поретку, у чије се пме врше. Јавна рпјеч једина је, на жалост, обрана нашем народу. И ако се ова јавиа ријеч, као и многе до сада, угуши, чуће је они, којијех се највише тпче“. Писмо и биљешка узбунише још више власти у Задру. Тај број Српскога Гласа одмах је забрањен. Жандарн по Задру трчали су за разпосачима листа. Разносаче гоиили су пред полицијоку власт, и ту моралн су да даду забрањенп лист. Осам дана каснпје, у 43. броју, Српски Глас донио је пошљедње нисмо о тортурама у Буковици. Власт је и са тим писмом урадила исто, што п са првима. То писмо допосило је ове поруке и ова жандарска недјела: „Господине уредниче! На муцп сте ви, а пије пи нама лако. Систематскијем нлијењењем овога листа унраво сте до-