Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ 67 ведени у дисператап положај, да не знате, о чему би сте више писали, ни шта бисте у лист увршћавали, Право рекосте, да нри свој својој доброј вољи и жељи, Ви пе можете хвалама да обасипљете нашу јавну управу. Не можемо ни мп. Биће то Ваш п иаш тешки гријех, али би нам ипак господа па владп могла в.јероватп, да на писање и о говор њекијем немилијем појавама нас не потиче ни обијест нп мржња према нкоме. Нас на то нагони љута невоља. А нико не би био срећнијп и радоснији од нас, кад би вам се дала прилика и кад би имали узрока да ударамо у похвалне бубње и таламбасе о свијема заједно и на по се о сваком органу јавне управе код нас. „Мислимо, да, износећи па јаву отворене п потајне злоунотребе њихове, чинимо ue малу услугу самој влади, којој у првом реду мора на срцу да стоји задовољсто народа и која је најпрва позвана да бдије нод законошћу и јавнијем моралом. Стога би нам она морала бити захвална Алп, као да овај здравп крптеријум не влада код нашпјех уиравптеља, који, мјесто хвале и прпзнања, наше искрене услуге награђује запљенама! Какве ће среће битп ово наше нпсмо, тешко нам је нредвидјети. Било од њега што му драго, према постављеном задатку и према своме обећању, нас ево да наставимо ону, на пола до сад, исијевану тугаљнву несму. Најпрпје само морамо напоменути, а ако је баш потреба, п поштену своју ријеч заложити, да свему овоме што износпмо п што приповиједамо, ми од себе ништа не додајемо, осим оннјех наравнпјех рефлексмја, које се саме собом намећу. 0 свему се овоме говори но народу. 0 свему овом свпјет жамори и жалн се онијема, од којпјех је сигуран, да га неће веће и горе зло задеспти. „ГЗрпједпо је да се прпбиљежи и овај случај, који се догодио у селу Билишанима, а којп је, мпслимо, уведеп и у истражни запнсннк. Прн преметачинп, пли којом другом нрнликом, у кући једнога сељака памјерн се једаи од оне наше госноде (жандар) на невпно женско чедо у колпјевцп. Њежно и углађено — како то већ знају господа — отрже га он пз слаткијех наручја Морфејевих и, држаћп га на једној руцн, а ирихваћајући се другом за своје оштро оружје, рече: „Да је мушко, сабља би му моја сад главу одрубила. Женско је поштеднћу га, јер ће ово земаном бптп госиодска курва“. „„Ма cio е impossibile; il nobile corpo non 6 capace đi simili barbarie“ (To нпје могуће; нлеменнтн корпус ue може 5*