Дело

68 Д Е Л 0 да чини таква варварства) — чујемо гласове с висока. Ми кажемо: мајка ја дјетиња ово причала. Њено се је матерннско срце цпјепало, слушајући грозну пријетњу, а још грозније пророчанство. „II ову господу закачио је кужни дух вјерског и нолитчког фанатизма. То хоћемо и да докажемо. Један очити и истнннти факт најбоље ће нам у томе послужити. Нриповиједао нам га је једап, који је уплетен био, а којему, као честитој и свијесној личности, немамо разлога да не вјерујемо. „Било је то негдје прољетос. „Враг донио бјеше“ и у село Жегар једнога од онијех светскијех скиталица у свештеничком одијелу, који су отраг њеколико година сврнули на себе пажњу и наше владе. Влада је принуђена била нарочитом једном окружпицом, да упозори нотчињене влсти и органе на њих и на њихова варања, и упутити их, да им одмах препријече пута и протерају их, чим се гдје појаве. Кад се је састао са жегарскијем свештеником, онај му се варалица представи, као православни архимандрит из Јерусалима и казао му, да путује нашијем крајевима ради милостиње за некакву цркву, а препоручно му се н за нрилог. Свештеник га је доиста уљудно примио и, пошто су бнли близу школе, увео га је у школу, гдје се је, у присутности учитеља, с њим почео разговарати, а уз то и прегледати му тобожње исправе, којијема би се имао легитимисати и доказати, да је он заиста онај, за кога се каже. „Из разговора и прегледања докумената свештеник се увјерио, да он није православни архимандрит, а да се за такога каже само за то, што знаде да је у искључиво православном селу, те тим хоће лакше да завара свијет и да сигурннје дође до користи. На мирни начин свештеннк му је дао разумјети, да he од своје нрепредености мале хасне имати овдје и лијепо га је нозвао, да се чим прије удаљи из села. Мјесто да послуша овај савјет и да се мирпо одалечи, ou је као бијесан стао по кући лунатн и на најпростачкији пачин вријеђати и псовати. 0 таком пеуљудном нонашању, шта је остајало свештенику, него да онога самозваног архимандрита истури из куће, што је он и учинио. „Ношто се у тај мах пред кућом памјерио једап од паше господе, свештепик је био нашао за добро, да га њему пријави и да га унозорн па пепоштепу и недозвољену намјеру опог архимандрпта. Жандар га је одвео у касарну, гдје су