Дело

70 Д Е Л 0 жити извор овакијем покушајима. А кад се овако поступа са бољијем елементпма народнијем, свак може лако сам себи да даде одговор на питање: шга се онда радп са неуком и непросвијећеном масом? „Имајући на уму све ово, што изнијесмо у нашпјем писмима; сјећајућп се за нас и нашу земљу пи мало ласкаве околности, да ова и овијем слична чудеса потјечу само и увијек од домаћијех сннова, који се налазе у јавној служби — ми подноснмо овијем високој владн једну молбу. „Свакодневнијем ироматрањем народнијех прилика и непрплика ми смо дошли до тврдог увјерења, да су они синови ове земље, који су на нпжијем ступњпма службене јерархије, бич Божјп за наш народ. Странци су барем уљуднији, питомији и углађепији. Нијесу заражени онијем кужнијем дахом. Нијесу бруталпн ни тирани. Скрупулозпо извршују своју службу и мало кад прекораче границе свога дјелокруга. Народ се на њих не жали. Ако када што и чине против закона и нравице, то је само по заповједи од озго. Дружење је њихово са свијетом човјечно. А паши домаћи? Ево одговора у овијем нашнјем писмима. С тога молимо владу да слободно шаље к нама странце, као жандаре. С њима ће народ бити задовољан. Ми ћемо бпти поштеђенп немиле дужности, да овака ueдјела на јавност износимо. А њој ћемо заштедпти — истраге“. Судбена власт у Задру, потакнута од политичке власти, нпје само потврдила све ове забране. Повела је кривичну нстрагу нротив мене. Тражила је, да јој кажем име ппсца писама, што ппје, наравпо дознала. Ја сам примио па себе сву одговорпост. Обећао сам још, да ћу доказати истину свих чињепица, које су иаведене у писмима. Суд се није тим задовољно. Нарочито судбено повјеренство одјурило је у Жегар. Ту је преметало ставове православног свештеника и пародног учитеља. Из Жегара отишло јеу православни манастир Крупу. II ту је компсија нревртала све манастирске снисе. Тражцли су се, без икаквог успјеха, писци писама. Комисија иије успјела да нађе нн рукописа пи писаца. Не помогоше јој пи нреметачипе, ни затворп, ни јурење, нп трчкарања. Повратила се у Бадар празних шака. Судови међутим у Обровцу, у Кистањама, у Скрадину и у Венковцу и.мали су пуне руке посла. На све дтране нспитивалн су се свједоци, који су и у пајмањим потанкостнма потврдили све чињепице, које су паведене у горњим