Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ ВОРБЕ 71 писмима. Наведене су и нове жандарске иеааконитости, о којима није било говора у тим писмима. Рад жандара илустровап је у тако црној боји, да су се властп морале покајатп, што су и покретале истрагу. Док је судбена власт тражила истину на једпој страни, нпјесу мировали ни жандарске старјешине. Сваку жандарску постају ио Буковици обиграо је један жандарски старјешина. Испптивао је жандаре. Прпродно је, да су ови крпли своја безакоња. Нијесу признавали ништа. Бранили су ее да су све то измишљотине уредннка Српскога Гласа и њиховнх писмених пријатеља по Буковпци. Истина се, најпослије, дознала. Крпвци су кажњепи а жртвама је дана задоваљштина. Сви жандари по Буковици, који су уилетени били у то, кажњени су по војничком кривнчном законику. Премјештени су нз Буковице по најзабитнијим постајама. Некима је скинута и по која звијезда. Државни тужилац у Бадру није нодигао никакве тужбе против мепе. Није било јавног претреса, што сам увијек желио. Да га је било, на претресу би се изнијеле још многе и многе жандарске незаконнтости. Судила би ми народна порота, која би ме потпуно ослободила. Сви сниси, неколико товара, судбене истраге спавају сада у архиву суда у Задру. По њима би се могла наппсатп читава књига о жандарским тортурама у Буковпци. Онн су најбоља слика жалосног стања, у коме се онда налазила наша раја по Буковици. Они су, у исто доба, и најбољи доказ, колнко врнједи јавна, штампапа рпјеч, кад се изрнче без зазора. Оно неколико забрањених писама, писаних оштро и ватрено, впше је помогло сриском народу у Буковпци, него ли ишта друго. Она два честита Србина, који су ме у том номагала и којн пи данас пеће да јавност дозна за њихова нмена. заслужила су највеће признање српскога народа у кршној Буковицн. Нека је њима за овај успјех част н хвала! Dr. Александар Митровик. НАСТА1ШЋЕ СЕ