Дело

II Л А Т 0 Н 73 нерешено питање о самосвести душе светске. Платон придаје њој и душама звезда бесмртност, а тако исто, само на један други начин, и људској души. Учење о бесмртности душе је философски једино код Нлатона развијено, и ни један други философскн систем не изводи га тако консеквентно као Платонов. Од доцнијих философа истиче се у овом погледу Лајбнпц, али он је испод Платона, јер Платон учи не само бесмртност, већ и преегзистенцију душе, дакле не само да душа по њему неће престати, већ но њему она није ни постала, по њему су смрт и рођење само привид. Душа је дакле по Платону у апсолутном смислу бесмртна, јер је вечна исто онако као н свет пдеја, а у Хришћанству душа је вечна само у пола т. ј. оиа се од момента стварања више не може уништпти. Платон је био у стању да постави учење о вечности душе, а не само о бесмртности, зато што је предпоставио један апсолутно вечан свет идеја. 0 бесмртностп душе Платон је говорио у делпма Phaedros, Politeia, Timaeos и Phaedon. Права тема Федонато је о бесмртностп душе, а спољна је тема опис смрти Сократове; разговор, који је Сократ водпо нред смрт са ученицима, тиче се бесмртности душе, дакле предмета, који је у том моменту пајвише могао ннтересоватп и Сократа и његове ученике. Федрос наводп један доказ за бесмртност душе, који је разлпчан од оннх наведених у Федону; тај доказ састоји се у главном у овом: једно кретање има узрок у другом кретању, а ово у једном трећем п т. д.; то бн ншло у беекрајност, кад не би било нечег што се само покреће и тај нрннцин самокретања јесте душа; дакле пз самог факта кретања морамо закључитп на нешто, што је нрвобитно дато, што вечно егзистпра. У Републици Платои иаводн н један моралан доказ за бесмртпост душе: душа бп могла нропастп само ако би ностала потпуно морално покварена; душа међу тим ue може постати тако неморална, а ношто је то начнн за уеиштење душе, то онда душа не може проиастн. Правп докази за бесмртност душе пак налази се у Федону н то их пма пет на броју, од којих су четири директна, а петп |е индиректаи. јер доказује иеносредно преегзистенцнју а нз ње закључује иосредпо ua бесмртност; свих пет доказа укунно доказују вечеост душе, јер четири доказују вечност у будућностн, а иетп вечност у прошлости Првн доказ је доказ из постанка сунротног нз супротног.