Дело

76 Д Е Л 0 На основу тих доказа Платон сматра да је утврдио бесмртност душе и само се пита, како је могуће замислнти нрел^з душе из вечног света у тело и враћање њено у вечност. Где дакле пде душа из тела? Ово је питање расправљао Платон у мнтском облику у Федону и он сам изречно овим извођењима сврјнм придаје алегоричан карактер. Живот после смрти Платон оиисује слично Хомеру (у Одисеји), само опширније. Онде где престаје свет (код Херкулових стубова и код Халиса) земља се, тако тврди Платон, уздиже навише до неба, и то до нашег неба; ми на земљи станујемо на име у односу на небо слично онима који би становали на дну мора, и пебо које видимо није фактпчко небо. Под правим небом на тој уздигнутој земљи налази се рај (елизиум); у једној од шупљпна земље станујемо ми, у другој најдубљој лежи пакао (тартарос); кроз њега теку неколике реке (највећа је океанос); у њима се непрестано крећу душе умрлих, које за неко време излазе на горњу површину земљину, дозивају душе оних које су увредили, и ако се ове не смилују, враћају се натраг у тартарос. Све је ово чист мит; Платон је стварно мислио (тако се може извести из самог његовог система) да су душе постојале у идеалном свету, гледајући га и уживајући стање вечне среће и апсолутног мира. Из њега излазе душе и улазе у свет; прелаз њихов и разлози за тај прелазјесу пајмрачније питање у Платоновој философији; Платон н њега објашњава митски, али у сам факт прелаза фактички је увереп. У идеалпом свету душа је једна и проста, једноставпа; тај њеп бесмртни део, који она има у идеалном свету, јесте разум (тд лоу1опг(л>); у људском телу она има још један, смртни део, који је састављен из два дела, од кошх је један, храброст (д dv/nog), племенитији, а други, ножуда (тд Šmdv/.ii]nx6v), мање племенит. Душа добпја та два дела тек улазом у тело, а губн нх са смрћу тела. Нлатон учи у исти мах и метемпсихозу (сељење душа), и ако није нотиупо јаспо, да ли је он учи у мнтском или догматичком облику. Он учи, да душа прелази из једиог тела у друго, затим да и у животињска тела може прећи људска душа или животињска душа у људско тело; ово међу тим није копзеквентно, јер Платоп учи у истн мах и то, да животињска душа нема разум (тд Io/iotikov), дакле не може постати људском душом (биљке имају само трећи део душе: тд tmdv/xr)Tiy.6v).